Brodari odustaju od Sueckog kanala, od kog zavisi 12 odsto globalne trgovine

Praktično sve velike svetske kompanije za brodski transport počele su da preusmeravaju brodove dalje od Crvenog mora i Sueckog kanala, od kog zavisi oko 12 odsto globalne trgovine. Od kanala koji povezuje Crveno i Sredozemno more, odnosno najkraće pomorske rute između Azije i Evrope, brodari „beže“ zbog više zabeleženih napada Huta na trgovačka plovila u blizini Jemena, podseća Axios.

Mediterranean Shipping Company, koja ima najviše brodskih kontejnera u svetu, zatim kompanije Maersk, Hapag-Lloyd, CMA CGM, kao i Equinor, objavile su slične odluke u proteklim danima.

Energetska kompanija BP (bivši The British Petroleum Company) prethodno je takođe najavio da njihovi tankeri neće prilaziti Crvenom moru, što je dovelo i do poskupljenja gasa.

Brodovi koji su ranije koristili Suecki kanal moraće da putuju oko Rta Dobre nade (Južna Afrika), što je put duži za oko šest do 14 dana, kaže Gaj Platen (Guy Platten) iz Međunarodne komore za brodarstvo.

Za sada je prerano nagađati o tome kako će ovaj način transporta poskupeti robu koja dolazi u Evropu, ali je (kako je nedavno prenela Nova ekonomija), osiguranje tereta i puta već poskupelo.

Stope osiguranja, koje obično iznose oko 0,04 odsto od vrednosti broda sada su do oko 0,1 odsto za vlasnike brodova.

„To je prilično povećanje… i sve ove stvari mogu imati efekat koji se jasno vidi u budućnosti“, rekao je Platen.

Poremećaj, zajedno sa zagušenjem Panamskog kanala zbog suše, sada preti da ugrozi oporavak globalne trgovine i poveća troškove transporta baš u trenutku kada se „hladi“ inflacija širom sveta, preneo je Bloomberg.

Bajdenova administracija je nedavno putem nekoliko kanala poslala poruke Huti pobunjenicima u Jemenu, upozoravajući ih da prestanu sa napadima.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) najavio je i uspostavljanje obnovljene pomorske operativne grupe koja će pratiti brodove u Crvenom moru i odvraćati napade Huta.