Vesti iz sveta

06.08.2021. 11:57

capital.bg, Balkangreenenergynews

Autor: Nova Ekonomija

Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentima

Tri godine do kraja uglja u Bugarskoj To će se dogoditi ako se sprovedu mere iz Plana obnove, poput nove termoelektrane na gas i raskida ugovora sa američkim elektranama. Ne objavljujući javno da je donijela takvu odluku, privremena vlada je...

Foto: Pixabay

Vlada Bugarske predložila je Evropskoj uniji da zatvori svoje termo-elektrane na ugalj do drugog kvartala 2025. godine, piše portal Capital.ba. Šansu za uspostavljanje čistije proizvodnje ta zemlja vidi u korišćenju prirodnog gasa, kao i u korišćenju solarnih i geotermalnih izvora energije.

Privremena vlada u Bugarskoj je sredinom jula u Brisel uputila predlog za zatvaranje elektrana na ugalj i rudnika uglja. U ovom slučaju, kako se navodi, nije određen tačan datum, već bi zatvaranje bilo rezultat sprovođenja planiranih mera i projekata energetske tranzicije. 

Bugarska već u drugom kvartalu 2022. godine najavljuje raskidanje dva dugoročna ugovora o otkupu struje od američkih kompanija, koje koriste ugalj.

Navodi se da će glavni investicioni projekat biti izgradnja nove termoelektrane (TE) gas, koja će u drugom kvartalu 2025. godine zameniti državnu TE „Maritsa iztok 2“ („Istočna Marica 2″). To će praktično će zatvoriti budarski rudnik uglja „Mini Maritsa iztok“ koji proizvodi skoro sav lignit u Bugarskoj.

Maritsa iztok 2″ ima kapacitet od 1,6 gigavata i najveća je termoelektrana na ugalj u Bugarskoj. Prosečno koristi samo 300 megavata snage, dok preostala dva sistema u kompleksu upotrebljavaju polovinu od 1,57 gigavata instaliranog kapaciteta.

Termo-elektrana Kolubara B: Energetska jabuka razdora
Incident u bugarskoj nuklearki, dva dana nakon odluke o izgradnji novog reaktora
Pet kompanija zainteresovano za izgradnju nuklearne elektrane u Bugarskoj

Bugarska je do sada propustila nekoliko prilika da od EU dobije sredstva za tranziciju u energetici. Sa druge strane radnici koji su zaposleni u termoelektranama i rudnicima uglja su uplašeni i zbunjeni zbog neizvesne budućnosti.

Otkazivanje ugovora TE „Galabovo“ i TE „Contour Global Maritsa iztok 3″ kojima rukovode američke kompanije je garancija da će se liberalizovati tržište električne energije, dok je zamena uglja gasom jedini način da se zadrži aktivnost državne TE „Maritsa East 2“ koja bi zamenila ugalj za gas.

Prema opisu projekta gasna elektrana imala bi snagu od 1.000 megavata. Sada TE „Maritsa iztok 2″ ima kapacitet od 1600 megavata, ali zapravo ne koristi više od 300 megavata godišnje.  Američke elektrane imaju ukupni kapacitet od 1.570 megavata sa prosečnim opterećenjem tokom godinu dana od 50%.

Prema procenama Evropske komisije, ulaganje u novu elektranu na gas iznosi 0,5 miliona evra po megavat-satu, što bi u  značilo da bi projekat gasne elektrane u Bugarskoj koštao 500 miliona evra, a pojavljuje se i procena od 818 miliona evra.

Takođe prema procenama EK, gasna elektrana ne bi trebalo da zapošljava više od 980 ljudi, dok TE „Maritsa iztok 2″ sada zapošljava više od 2.300 ljudi. Gasna TE podrazumeva i izgradnju novog gasovoda.

SOLARNI KAPACITETI

Bugarska vlada je procenila da joj je za energetski tranziciju potrebno oko 2,1 milijardi evra, za solarne kapacitete, izgradnju nove mreže za distribuciju, kao i pilot projekata za korišćenje vodonika i geotermalnih izvora.

Oko 72 miliona evra namenjeno je za krovne solarne izvore energije, koje mogu da izgrade i privatna domaćinstva, uz subvencije.  Za vlasnike stambenih objekata koji nisu priključeni na daljinsko grejanje predviđene su dotacije za solarne i termalne izvore energije.

U Mehanizmu EU za oporavak i otpornost je za Bugarsku određeno 10,4 milijarde evra, od čega bi šest milijardi bilo u kreditima, u poređenju sa 10,7 odnosno 6,5 milijardi evra, koliko je vlada zatražila.

Srbija je nedavno najavila da odustaje od izgradnje TE na ugalj „Kolubara B“ koja je planirana pre više decenija, upravo zbog negodovanja EU, koja nastoji da razvija obnovljive izvore. Tu vest pratili su i protesti rudara zaposlenih u ugljenokopima.

Sa druge strane u Srbiji tek nije jasno šta bi bila prava alternativa uglju, jer se grade mini-hidrocentrale (MHE) kojima se devastiraju reke, a dobija jako mala količina „zelene struje“.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.