Crna Gora pokreće projekat ekonomskog državljanstva

Vlada Crne Gore odlučila je da oživi projekat ekonomskog državljanstva koji bi, sudeći po oprečnim reakcijama, mogao pribaviti značajnu korist za državu, ali i naneti ozbiljnu štetu.Kako prenosi Radio slobodna Evropa, shodno novoj odluci vlade će, od 1. oktobra biti moguće steći crnogorsko državljanstvo po osnovu novčanog ulaganja u razvojne projekte.

„Program ekonomskog državljanstva će biti dostupan za najviše 2.000 najreferentnijih aplikanata iz zemalja koje ne pripadaju EU i to tokom ograničenog perioda od tri godine“, navodi se u vladinom saopštenju.

Odlukom donetom 26. jula vlada je oživela projekat koji je pokrenula još 2010. ali je od njega  odustala pre pet godina, nakon sugestija iz EU.

Prvo upozorenje je već stiglo i nakon nove vladine odluke. Ambasador EU u Crnoj Gori Aivo Orav rekao je da bi crnogorska Vlada trebalo da „pažljivo razmotri pitanje ekonomskog državljanstva kako ne bi napravila bilo kakvu prepreku na putu ka EU“.

Čini se, medjutim, da je Vladina odluka suštinski doneta još pre dve godine kada je tadašnji premijer, a sada predsednik Crne Gore Milo Djukanović jasno nagovestio reanimaciju ovog projekta rekavši da su „od trenutka kada je Crna Gora prvi put normativno obradila ideju o ekonomskom državljanstvu, mnoge države uključujući i evropske zemlje usvojile takav model ekonomskog razvoja“, navodi RSE.

„Obezbedile su na takav način prilive u svoje finansijske sisteme koji se mere, ne stotinama miliona, već milijardama evra“, rekao je tada Djukanović.

Ekonomski analitičar Vasilje Kostić, koji je i pre nekoliko godina podržavao uvodjenje ekonomskog državljanstva, pozdravlja odluku vlade.

„Koristi su jasne. Time se podstiče dotok kapitala, razvoj investicija, razvoj tehnologije, znanja, unapredjenje ekonomskog ambijenta, rast zapošljavanja, a u krajnjem rast životnog standarda i društveni napredak“, rekao je Kostić.

Iako snažan zagovornik uvodjenja ekonomskog državljanstva, Kostić je naglasio da je od najveće važnosti uvodjenje jasnih pravila i poštovanje etike i svih relevantnih kriterijuma da bi se sprečilo sve što bi moglo da nanese štetu ugledu i ekonomskom razvoju Crne Gore.

„U suprotnom, to može postati sredstvo korupcije i uzrok negativnih iskustava poput poput poznatih slučajeva iz praksi drugih država, odnosno, da državljanstvo dobiju osobe koje bi mogle naneti ozbiljnu štetu ugledu države“, dodao je.

Na raspolaganju će biti dve varijante ekonomskog državljanstva. Prva podrazumeva ulog od 250.000 evra u neki, od Vlade odoboren, razvojni projekat u nerazvijenom području Crne Gore i druga – ulog u razvijeno područje po istim uslovima ali u visini od 450.000 evra.

U oba slučaja, vlada će naplaćivati naknadu do 100.000 evra po zahtevu, a taj novac se usmeravati u Fond za nerazvijena područja.

Zamenik direktora nevladine organizacije MANS Dejan Milovac naveo je da Crna Gora do sada nije imala ekonomsko državljanstvo, ali jeste „počasno državljanstvo sa ekonomskim razlozima“, za kako je dodao, predlagane razne individue, navodno, zbog interesa Crne Gore.

„Prošlogodišnje istraživanje MANS-a je pokazalo da postoji izvestan broj ljudi koji su dobili državljanstvo na osnovu obećanih investicija, a sve se završilo kupovinom stanova u Porto Montenegru“, rekao je Milovac.

Najveće interesovanje javnosti su izazvala tri slučaja dodele crnogorskog državljanstva.

Kontroverzni bivši premijer Tajlanda, Taksin Šinavatra je 2009. dobio crnogorska dokumenta po skraćenom postupku i bez objašnjenja.

Malezijski biznismen i igrač pokera Vei Seng Pua, koji je 2014. bio uhapšen u Las Vegasu zbog organizovanja kladjenja na utakmice Svjtskog prvenstva u fudbalu, crnogorski pasoš je dobio kao „osoba od posebnog značaja za državni, naučni, privredni, ekonomski i drugi interes Crne Gore“.

Nekadašnji palestinski ministar bezbednosti Mohamed Dahlan koji je svojevremeno optuživan za proneveru desetina miliona dolara iz državnih fondova postao je crnogorski državljanin nakon ličnog zahteva tadašnjeg premijera Mila Djukanovića.

U obazloženju je stajalo da je palestinski biznismen veliki podržavalac crnogorske nezavisnosti i zaslužan za uspostavljanje kvalitetnih odnosa sa vladajućom porodicom Ujedinjenih Arapskih Emirata gde sada živi.

Dahlan inače ima i državljanstvo Srbije a 2013. je dobio orden od tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića za učvršćavanje veza sa UAE. 

Dejan Milovac iz MANS-a kaže da ne želi da prejudicira da će novi program ekonomskog državljanstva Crne Gore biti potpuni fijasko, ali smatra da dosadašnje iskustvo sa vladinim projektima i njenom kontrolom realizacije ostavlja veoma veliki prostor za pesimizam.

„U MANS-u ne bi smo želeli da vidimo pretvaranje ekonomskog državljanstva u potvrdu onoga što se Crnoj Gori zameralo – da predstavlja sigurnu kuću za mafijaše“, rekao je Milovac.