Evropska komisija ima pravo da preuzme kontrolu nad budžetskom politikom države članice čiji su deficit i javni dug preveliki a time se gubi fiskalni suverenitet.
U taj program Hrvatska će sigurno ući, piše Večernji list.
Smanjivanje izgleda za kreditni rejting Hrvatske sa stabilnog na negativni, koji je objavila agencija Standard & Poor’s, što je za stepenicu niže unutar rejtinga „smeće”, korak je bliže ulasku Hrvatske u tzv. proceduru preteranog deficita. Reč je o pravilu prema kome Evropska komisija ima pravo da preuzme kontrolu nad budžetskom politikom države članice čiji su deficit i javni dug preveliki, čime de facto gubi fiskalni suverenitet. U taj će program Hrvatska sigurno ući najverovatnije na zimu.
Iz S&P-a podsećaju da je u posljednjih pet godina realni bruto domaći proizvod ukupno pao 12 posto, ponajviše zbog realnog pada potrošnje od 12 odsto i realnog pada investicija od 15 odsto. Ni u ovoj godini ne očekuju rast hrvatske ekonomije, naprotiv, predviđaju dalji pad od jedan posto.
U 2013. hrvatski fiskalni deficit verovatno biti veći od tri posto BDP-a, a dug države približava se kritičnom nivou od 60 posto BDP-a, no ako dug Hrvatskih puteva, koji iznosi 7,5 posto BDP-a, preuzme Vlada kao deo aranžmana za koncesiju, to bi moglo dodatno povećati dug opšte države.
S druge strane, Evropska komisija je pre nekoliko meseci procenila kako će deficit budžeta u 2013. biti 4,2 posto BDP-a. Uđe li Hrvatska s tom brojkom u proceduru preteranog duga, sledi sledeće: nakon što utvrdi da zemlja zadovoljava uslove, EK izdaje dokument s preporukama šta treba učiniti da bi izašla iz situacije prekomernog deficita i šalje ga Veću EU.
Pritom se definiše i rok u kojem je te mere potrebno sprovesti, a od zemlje se traži da postigne najmanju godišnju korekciju od 0,5 posto BDP-a. U slučaju Hrvatske, to bi značilo da mora smanjiti deficit sa 4,2 na 3,7 posto BDP-a), odnosno otprilike 1,5 milijardi kuna. Ne ispuni li Hrvatska uslove koje je postavila EK, slede sankcije, poput ukidanja ili zamrzavanja novca iz fondova. Hrvatska Vlada to jako dobro zna, navodi Večernji list.
Sad privremeno 150, a posle toga koliko „zinu“. To smo imali i do sada (uz racun za struju)…nista novo. Ko pocne da placa imace osnova da ga utuze i naplate jer je prihvatio „odnos“, a ko ne bude placao, mocice da tera malo vise inata. Pa…ko voli, nek izvoli…