Da li COVID-19 nudi priliku za zeleni oporavak?

Dok se veći deo sveta bukvalno zatvorio početkom ove godine, globalna emisija gasova je opala. Kako javlja Euronews, između januara i aprila emisija je opala za neverovatnih 8,6 procenata u poređenju s istim periodom 2019. Do kraja godine se očekuje da će ukupna emisija biti negde 4-8 procenata ispod očekivanja. Ovo je izuzetno značajno: 8 procenata je otprilike polovina onoga što Amerika ispušta tokom cele godine i bio bi najveći pad od Drugog svetskog rata. 

Tokom poslednje finansijske krize pre jedne decenije, emisija je opala kada su ekonomije ušle u recesiju. U 2008/09. emisija gasova smanjena je za oko 1,3%. Međutim, postoji zabrinutost da se, kako se ekonomije počinju otvarati i rast vraćati, svako smanjenje može odmah izbrisati. Ako želimo da ispunimo najambiciozniji cilj Pariskog sporazuma da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, morali bismo da smanjimo emisiju za 8 procenata svake godine u narednoj deceniji.  

Neke kompanije i političari žele da vlade iskoriste trenutak i osiguraju da zeleni izdanci oporavka zaista budu zeleni. Oni tvrde da je tehnologija za ostvarivanje toga sada dostupna. Stvari su se dramatično promenile u poslednjih 10 godina. Troškovi proizvodnje električne energije od sunca i vetra su opali, a I troškovi izrade električnih automobila takođe su opali. 

I zaista EU se obavezuju na zelenu agendu. Čini se da javno mnjenje, bar u Evropi, podržava borbu protiv klimatskih promena. Ankete sugerišu da većina smatra da je „klimatska kriza“ jednako hitna kao i pandemija. 

Zadatak sa kojim se suočavaju vlade i Evropska komisija u Briselu i dalje je veliki. Kako ukinuti subvencije za gorivo na bazi ugljenika bez štete za oporavak? Kako podstaći više ljudi da razmišljaju o kupovini električnih automobila kada su još skupi? A koliko je investicija pristupačna, kada su budžeti smanjerni, da se potroši na zeleno istraživanje i razvoj?