Da li svemirski turizam ima naučnog značaja ili služi samo za zabavu?

Uspon svemirskog turizma za mnoge predstavlja vulgarno razmetanje bogatsvom. Uprkos globalnoj krizi izazvanoj klimatskim promenama i pandemijom, milijarderi troše svoj novac da se na nekoliko minuta lanisraju u svemir, iz zabave, piše Vox. 

Kada je osnivač Amazona Džef Bezos, nakon svog prvog turističkog leta u svemir, rekao je da su zapolseni i korisnici Amazona „platili ovaj let“, kritike su se samo pojačale.

Ipak, kritike neće odvratiti ni Bezosa ni druge milijardere, svemirski turizam je postao realnost za ljude koji to sebi mogu da priušte i imaće posledice za sve stanovnike na Zemlji, dodaje Vox.

Sve liči na to da je tržište za ova putovanja dovoljno veliko da će nastaviti da se razvija.

Šta će ljudi zapravo mogu da vide i iskuse na putu u svemir?

Pogled, najveća privilegija putovanja u svemir. Malo posle granice između svemira i Zemlje putnici mogu da uhvate zapanjujuću sliku planete Zemlje.

Ukoliko se putnici voze Virdžin galaktikom, otići će 85 kilometara iznad nivoa mora. Putnici Blu oridžina otići će malo dalje, oko 100 kilometara iznad nivoa mora i proći će Karmanovu liniju koja predstavlja međunarodno priznatu granicu između svemira i zemlje. Iskustvo u obe letelice je veoma slično. 

Kako piše Vox, strahopoštovanje je ono što bi trebalo da izazove pogled iz ove perspektive, a samo iskustvo koje se stekne na ovom putu ima svoje ime – „Efekat pregleda“.

„Kada vidite zemlju sa ove visine, promenite pogled na stvari i o tome kako smo svi povezani međusobno, i kako mi sve to ovde na zemlji traćimo“, rekla je Vendi Vitman Kob profesorka u američkoj školi sa ratno vazduhoplovstvo.

Još jedna prednost ovih putovanja je to što će turisti osetiti par minuta mikrogravitacije, koja se javlja kada je gravitacija na ekstremno niskom nivou. To će im omogućiti da pre povratka na zemlju lebde oko letelice u beztežinskom stanju.

Da li ovi letovi imaju naučnog značaja ili služe samo za zabavu?

Trenutno, svemirski turizam, uključujući letove Virdžin galaktika i Blu oridžina usmeren je na suborbitalni prostor, što znači da letovi ulaze u svemir, ali ne ulaze u orbitu oko Zemlje.

Istoričar tehnologije sa Harvarda Metju Heršč rekao je da kada se ovi letovi posmatraju sa naučne strane, nema novih pomaka.

Prema njegovim rečima, iako se na ovim novim letovima koriste nove tehnologije, pionir suborbitalnih letova sa ljudima bila je NASA 1960. godine.

Trenutno nije jasno da li ova putovanja naučnicima nude nove uvide, ali mogu svakako da obezbede informacije koje bi koristile istraživanju svemira u budućnosti.

Na svemirski turizam gleda se i kao na mogućnost za naučne eksperimente. Na primer, na let Virdžin galaktika ponete su biljke kako bi se testirala njihova reakcija na mirkogravitaciju.

Što se tiče privatnih kompanija za njih se korist pre svega ogleda u njihovim komercijalnim letelicama, odnsno u mogućnosti da se koriste više puta. Iste rakete, ili u slučaju Virdžin galaktina svemirski avioni moći i će da idu u svemir iznova i iznova, što će smanjiti troškove svemirskog turizma.

Osim naučnih dostignuća, suborbitalni svemirski letovi, mogli bi da utru put i novim načinima da se stigne sa jedne na drugu tačku na zemlji.

SpaceX, je na primer objavio, da se letovi koji dugo traju mogu skratiti na samo 30 minuta ako bi se putovalo kroz svemir.

Da li je putovanje u svemir rizično?

Do sada nije skroz utvrđeno koliko je rizičan svemirski turizam.

Jedan od načina da putnici budu bezbedni je i da prođu kroz treninge, što kompanije koje su započele bavljenje ovom vrstom turizma i zahtevaju od njih.

Velika visina i uticaj G-sile je takođe nešto sa čime će se ljudi susresti. Tu je i mogućnost radijacije, ali ona zavisi od toga koliko ste dugo u svemiru.

Takođe, za sada izgleda da neće biti ograničenja broju godina koje neko treba da ima da bi mogao da putuje. Na poslednjem letu Blu oridžina bile su najmleđa i najstarija osoba koje su ikada letele u svemir, osamnaestogodišnji tinejdžer i avijatičarka Voli Fank (82).

Koliko će karte koštati?

Lideri u komercijlanom turizmu u svemir tvrde da već postoji tržište koje bi podržalo ovu industriju u nastajanju. Dok je Bezos prethodne nedelje dao naznake da bi cene karte eventalno mogla da opadne, kao što se desilo sa avio-indsutrijom, za sada su cene na stotinama hiljada dolara.

Upravo je cena ono što će većini čovečanstva učniti letove u svemir nedostupnim. Ipak postoji dovoljno veliki broj bogatih koji su zainteresovani za putovanje u svemir, što ovu vrstu turizma čini ekonomski izvodljivom.

Kakav će uticaj imati na životnu sredinu?

Emisije koje letovi u svemir mogu da ispuštaju, potencijalno su gore od onih koje ostavlja avio-industrija. Razlog je taj što se samo par ljudi ukrca na letove za svemir, pa su emisije po putniku mnogo veće.

Zagađenje bi moglo da bude veće ako svemirski turizam postane popularan. Sam Virdžin galaktik planira da lansira 400 letova godišnje.

„Ugljenični otisak kada se lansirate jednom od ovih letelica je neverovatno veliki, otprilike 100 puta veći nego kada letite avionom na daleke destinacije“, rekla je Eloiz Marej, profesorka Londonskog univerziteta koledž.

Uticaj ovih letova na okruženje zavisiće od više faktora, kao što je gorivo koje će koristiti, energija koja je potrebna za upravljanje vozilima, i destinacija ka kojoj su krenuli. Svi ovi faktori otežavaju da se upravlja uticajem na životnu sredinu.

Na primer, Džef Bezoz tvrdi da tečni hidrogen i kiseonik koji koriste vozila Blu oridžina manje zagađuje nego konkurentske letelice. Njegova letelica, na primer, ne oslobađa ugljen-dioksid, piše Vox. Međutim stručnjaci navode da bi uprkos tome uticaj na životnu sredinu bio veliki.

Tu su i drugi rizici koje bi trebalo proučiti, uključujući ostavljanje čađi koja bi mogla da naškodi stratosferi i ozonu.

Studija iz 2010. otkrila je da bi oslobađanje čađi prouzrokovane svemirski turizmom moglo da ugreje Anatarktik za jedan stepen celzijusa.

Ko reguliše ove letove?

Posao nadzora nad komercijalnom svemirskom industrijom trenutno je dobila Federalna uprava za avijaciju SAD-a. Ali „pravila“ u svemiru o dalje su relativno oskudna.

Tu je i pitanje davanja licenci za lansiranje letelica, ali i obezbeđivanje da se letelice koje idu u svemir ne sudare sa drugim letećim objektima koje ljudi lansiraju na nebo, kao što su avioni i dronovi.

Ovog juna je let Space X-a zadržan nakon što je helikopter ušao u njegovu zonu lansiranja.

Takođe deluje da ne postoji obilje putničkih polisa osiguranja za odlazak u svemir. „Putnici praktično potpisuju da se odriču svih prava“, rekla je Vendi Vitman.