Da li svetu preti naveći ekonomski slom ikada?

Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps ikad, a povećanje krize u Evrozoni smanjuje teren za manevre, kaže ekonomski komentator Džeremi Vorner.

U komentaru pod naslovom „Negativne kamatne stope vode svet na put najmasovnijeg sloma u istoriji“, Vorner ukazuje da više od 30 odsto svih državnih obveznica zemalja Evrozone ima negativnu kamatnu stopu, što iznosi oko dva biliona evra u hartijama od vrednosti.

Takvo stanje stvara dodatni teret za makroekonomsku situaciju i preti finansijskoj stabilnosti Evrozone, upozorava on. 

Od najave programa kvantitativnog popuštanja pritiska Evropske centralne banke (ECB), pre četiri meseca kada su prinosi na 10-godišnje švajcarske obveznice prvi put u istoriji skliznuli u negativnu zonu, pokrenula se lavina negativnih kamatnih stopa širom evropskih tržišta državnih obveznica. 

U potrazi za „sigurnim utočištem“, investitori su odlučili da preuzmu rizik i da plate vladama za privilegiju njihovog kreditiranja. 

„Ako posmatramo svaku državu posebno, statistika još više užasava. Prema podacima investicione banke ‘Džefris’, gotovo 70 odsto nemačkih obligacija ima negativni prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto“, predočava Vorner. 

On je naveo primer Španije, koja pre nekoliko godina apsolutno nije bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto. 

S njegove tačke gledišta, to se nikada nije desilo u ovakvoj razmeri, ali s povećanjem krize u Evrozoni sve je manji prostor za manevre, a mogućnost bankrotstva postaje sve realnija. 

Ono zbog čega su negativne kamatne stope razlog za brigu jeste činjenica da je, po Vornerovom mišljenju, obim rasta svetske tražnje gotovo u potpunosti uslovljen rastućim nivoom duga. 

Javni dug je počeo da raste kada su kompanije i domaćinstva smanjila svoje zaduživanje. U pogledu kreditne ekspanzije, tržišta u usponu su jednostavno zamenila zapadne države, piše Vorner i dodaje da je alarm koji upozorava na finansijsku krizu prošao gotovo neregistovano. 

Samo kombinovani javni javni dug zemalja Grupe 7 je porastao za skoro 40 procenata na oko 120 odsto njihovog BDP-a od početka krize, dok je ukupan dug privatnog nefinansijskog sektora porastao za 30 odsto, što znatno nadilazi provredni rast. 

Hvatajući se u koštac s negativnim privrednim tendencijama, vodeće centralne banke širom sveta su se jedna za drugom latile prakse štampanja novca. 

Prvo je to učinila američka Uprava federalnih rezervi, za njom Banka Engleske i Centralna banka Japana, a sada i u EU, navodi britanski analitičar i zaključuje da to može da poljulja makroekonomsku i finansijsku stabilnost sveta u celini.