Svet

22.04.2024. 16:20

Nova Ekonomija

Autor: Anica Kovačević

Dan planete Zemlje: Plastika i moda ruku pod ruku zagađuju životnu sredinu

odeca u butiku Foto: Pixabay

Svet

22.04.2024. 16:20

Presek na dan planete Zemlje: U poslednjih 10 godina proizvedeno je više plastike nego tokom prošlog veka – koja zagađuje našu hranu, vodu i vazduh. Kao jedan od glavnih uzročnika javlja se „brza moda“ koja je drugi potrošač vode i odgovorna je za proizvodnju 10 odsto ugljen-dioksida u svetu.

Danas se obeležava dan planete zemlje, a ovogodišnja tema je „Planeta protiv plastike“. 

Sada se godišnje proizvede i više od 380 miliona tona plastike, a u poslednjih deset godina proizvedeno je više plastike nego u celom 20. veku – dok ova industrija planira da nastavi svoj ubrzani rast.

Plastika se razlaže na mikroplastiku i nanoplastiku, a poseban akcenat se stavlja na mikroplastiku, koja oslobađa toksične hemikalije koje završavaju u hrani koju jedemo, vodi koju pijemo i vazduhu koji udišemo.

Jedan od najvećih izvora mikroplastike jeste „brza moda“metod dizajna, proizvodnje i marketinga, fokusiran na brzu proizvodnju velikih količina odeće. 

Ova industrija proizvodi preko 100 milijardi odevnih predmeta godišnje.

Prekomerna proizvodnja i potrošnja su transformisale industriju – i došlo je do sve češće jednokratne upotrebe odeće.

Sada se kupuje 60 odsto više odeće nego pre 15 godina, a svaki odevni predmet se u proseku koristi upola kraće.

Na svakih pet proizvedenih odevnih predmeta,  količina koja odgovara broju od tri komada odeće završi na deponijama ili se spali svake godine, navodi se u izveštaju Mekinsija (McKinsey) o brzoj modi objavljenom u decembru.

Takođe, ukupne emisije gasova staklene bašte iz proizvodnje tekstila dostižu 1,2 milijarde tona godišnje – što je više emisija od onih koje emituju svi međunarodni letovi i pomorski brodovi zajedno.

Čak 85 odsto odeće završava na deponijama ili u spalionicama, a samo jedan procenat se reciklira, prema podacima Earthday.org.

Skoro 70 odsto odeće je napravljeno od sirove nafte, što dovodi do oslobađanja opasnih mikrovlakana prilikom pranja i kontinuiranog doprinosa dugoročnom zagađenju na deponijama.

Brza moda se oslanja na neobnovljive resurse kao što su voda, ulje i prirodna vlakna poput pamuka – koji troši oko 2,5 dosto svetskog poljoprivrednog zemljišta, a sintetički materijali poput poliestera zahtevaju oko 342 miliona barela nafte godišnje, navodi se u izveštaju Ellen MacArthur fondacije.

MODA – Mogu li zlatne patike spasiti Donalda Trampa?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.