Dembik: Evropa nije spremna za sledećeg američkog predsednika

Predsednički izbori u Americi su uvek veoma zabavni Evropljanima. Ni ove godine to nije izuzetak s obzirom na veoma netipičnog kandidata Donalda Trampa, koji izgleda kao da je izašao iz rijaliti programa, navodi u svojoj analizi Kristofer Dembik specijalista za investicije i internet trgovanje i direktor makro analize u Sakso banci.

Smatran autsajderom trke, on nikada nije zaista uspeo da preuzme vodeću ulogu u anketama, ako izuzmemo period od nekoliko dana krajem jula. Za sada, ankete koje je uradila firma RealClearPolitics pokazuju da u proseku demokratski kandidat Hilari Klinton vodi sa 48,6% glasova naspram 42,1% koji su za Donalda Trampa.

„Međutim, glasanje na nacionalnom nivou zaista neće biti važno već na nivou država, naročito u tri države u kojima ne postoji jasna opredeljenost za nekog od kandidata: Florida, Pensilvanija i Ohajo. U dve od ove tri države Klintonova jasno vodi sa 47,4% glasova u Floridi i 47,8% glasova u Pensilvaniji. Jedino u Ohaju dobija 46% glasova nasuprot 46,5% za Donalda Trampa“, navodi Dembik.

Vođstvo republikanskog kandidata u ovoj državi je veoma malo i odgovara margini greške.

Evropljani, kako kaže, mogu da odahnu, njihova najveća noćna mora se neće dogoditi. Osim ukoliko ne dođe do iznenađenja u poslednjem minutu što je uvek moguće jer su Evropljani to naučili na teži način nakon referenduma u Velikoj Britaniji prošlog juna, očekuje se da će Klintonova preuzeti dužnost od Baraka Obame sledećeg januara.

Za stanovnike Evrope, Trampova pobeda bi doprinela značajnom zahlađenju u prekookeanskim odnosima i zasigurno bi uticala na manje angažovanje Sjedinjenih Država u inostranim poslovima, kao što je bio slučaj u međuratnom periodu. Sa ove tačke gledišta, Tramp bi trebalo da bude shvaćen kao izolacionista pre nego konzervativac.

Za Evropljane, a naročito za zemlje Centralne i Istočne Evrope koje se oslanjaju na Sjedinjene Države u zaštiti od Rusije, to bi značilo potpunu promenu saveza u najgorem mogućem trenutku, zbog rasta geopolitičkog rizika na granicama Evrope.

„Međutim, dosta stanovnika Evrope misli da iako Tramp bude izabran, on neće biti u mogućnosti da sprovede svoj program spoljne politike jer će biti ograničen sistemom provera i ravnotežom.  Ali nisu samo Evropljani zabrinuti zbog ekonomske politike koju bi mogao da odabere republikanski kandidat. Postoji još političkih aspekata koje treba uzeti u obzir. Nije im prijatna ideja Trampove pobede jer ih podseća na to da nisu u mogućnosti da se bore protiv porasta populizma na kontinentu. Tramp nije klovn, on je odraz strepnje Amerikanaca u procesu globalizacije, imigracije i kompleksnosti sveta“, navodi on.

Potpuno isti strahovi postoje i u Evropi. U tom smislu podrška populističkih partija, kao što su Nacionalni front u Francuskoj i Mađarske vlade, Donaldu Trampu nije slučajnost.

Oni imaju iste interese. Iako malo verovatna, Trampova pobeda, bi bila snažan signal anti-establišment strankama u Evropi i dokaz da su u stanju da vladaju.

Za većinu evropskih vlada, Klintonova se ponaša kao bedem protiv populizma i kao kandidat kontinuiteta, što još uvek nije sigurno.  Najvažniji problem Evropljanima je taj što su njihovi odnosi sa SAD okarakterisani kao veoma naivni.

„Oni greše kada misle da će Klintonova biti prilagodljivija za evropske probleme od Trampa i spremnija da im čini ustupke. Oni naročito očekuju da će koncesije SAD o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) oko Zaštićene oznake porekla (PDO) i uspostavljanja mehanizma poravnanja biti zasnovane na sporazumu o slobodnoj trgovini (CETA). Iako je poznato da Klintonova snažno podržava slobodnu trgovinu  jer je podržala potpisivanje i uvođenje Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP) i objavila da predstavlja zlatni standard trgovinskih sporazuma, Evropljani moraju uzeti u obzir da će ona morati da pomiri komplikovanu domaću političku situaciju“, kaže Dembik.

Zaista, Klintonova neće imati isuviše prostora za manevar u ovoj oblasti. Njene aktivnosti će biti limitirane opozicijom republikanaca u Predstavničkom domu SAD a i sa onima koji su omogućili njenu pobedu, posebno sindikatima i pristalicama Bernija Sandersa.

Uprkos pobedi, Klintonova bi mogla da bude optužena za neaktivnost i nepouzdane kompromise koji bi svakako nepovoljno uticali na stanovnike Evrope. Iako se ona u potpunosti zalaže za slobodnu trgovinu, mogla bi da bude primorana da usvoji retoriku koja je više protekcionistička kako bi smekšala svoje protivnike što bi moglo da dovede do neuspeha pregovora oko Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva.

U stvari, bez obzira na to ko dobije na predsedničkim izborima u Americi, Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo je već klinički mrtvo. Suprotno onome što u Evropi misle, nema dobrih kandidata.

Imaju izbor između ekonomije prelivanja – ekonomska teorija po kojoj bi najsiromašniji postepeno imali korist od povećanja bogatstva najbogatijih koja bi pokrenula ekonomski rat ili paralizovanog predsedavanja.