Dembik: Trampova najava povlačenja iz TTP je najgori scenario za svetsku ekonomiju

Povlačenje Sjedinjenih Država iz Trans-pacifičkog partnerstva (TPP) predstavlja korak u pogrešnom smeru i najgori mogući scenario za svetsku ekonomiju, kaže Kristofer Dembik, direktor makro analize u Sakso banci u svojoj analizi mogućih posledica po finansijska tržišta nakon najavljenog poteza novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa. 

Dembik navodi da će to uglavnom imati pet direktnih posledica:

„Smanjiće dodatno globalnu trgovinu, koja je naglo usporila posle svetske finansijske krize i zasigurno će staviti tačku na proces globalizacije započet neposredno nakon Drugog svetskog rata, a od koga su uglavnom imale koristi zemlje u razvoju favorizujući nastanak ogromne srednje klase u mnogim zemljama, kao što su Kina i Brazil. Takođe, narednih godina poguraće nadole globalni BDP, koji se bori da dostigne nivo pre krize. Povratak snažnog ekonomskog rasta će biti odložen na neodređeno, što znači da će većina razvijenih ekonomija morati da se navikne na prosečan rast godišnjeg BDP-a od oko 1% i 2%, kao i na visok nivo nezaposlenosti“, kaže Dembik.

Ovo, kako kaže, označava prestanak regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini  i potvrđuje da je sporazum o kome su pregovarale Sjedinjene Države i Evropa u stanju kliničke smrti. 

Samo zvaničnici Evropske komisije i dalje veruju da se dogovor može postići narednih meseci. Potpisivanje osnovnih sporazuma o slobodnoj trgovini među regionima je postalo deo prošlosti.

„Znači da se protekcionizam vratio, trenutno u prikrivenoj formi što može da dovede do većih trgovinskih barijera i konkurentnih devalvacija tokom Trampovog predsedavanja. Ipak, ovaj model ekonomske strategije se pokazao kao veliki neuspeh tokom 30-ih godina prošlog veka i nema razloga da verujemo da će stvari u današnje vreme bolje funkcionisati. 

To će stvoriti zlatnu šansu Kini da poveća svoj uticaj u regionu. Ova zemlja, koja nije deo Trans-pacifičkog partnerstva, će biti u mogućnosti da dodatno preuzme vođstvo u Aziji i Latinskoj Americi i u potpunosti iskoristi smanjenje uticaja  SAD. Ovo je potvrda da se Sjedinjene Države postepeno vraćaju u izolaciju, kao što je to bio slučaj 1920-ih godina“, kaže Dembik.

Kada je reč o finansijskim tržištima, direktan uticaj je teško odrediti. Međutim, niži globalni rast, pad priliva stranog kapitala u zemljama u razvoju i moguća pojava trgovinskih ograničenja nisu nikada pozitivan pokazatelj za berze posmatrano dugoročno. Za sada, ona su dobro orijentisana jer monetarna politika FED-a i Evropske centralne banke nastavljaju da imaju presudan uticaj na cenu finansijskih sredstava. Ipak, u nekom trenutku, slab rast tokom dužeg vremenskog perioda će na kraju uticati na rezultate kompanija na berzi, a time i na najznačajnije svetske indikatore.

„Period koji je pred nama je veoma neizvestan sa ekonomskog stanovišta. Poslednji pokazatelji potvrđuju da je ekonomija SAD zdrava, ali da dostiže kraj poslovnog ciklusa. Od poslednje faze ekonomskog pada prošlo je 35 kvartala. Izuzev novog rekorda u trajanju (40 kvartala za vreme Klintonovog zlatnog doba), Sjedinjene Države će se suočiti sa novom recesijom u naredne četiri godine. Povlačenjem iz sporazuma o slobodnoj trgovini i promocijom trgovinskih ograničenja, Donald Tramp preuzima rizik ubrzavanja recesije i guranja sveta u novi period masovne nezaposlenosti“, navodi Dembik.