Digitalni pasoš proizvoda stiže i do srpskih proizvođača: Ko će morati da ga uvede i koliko će to koštati?

Evropska unija planira da uvede jednu od najvećih promena za proizvođače i izvoznike u poslednjoj deceniji – digitalni pasoš proizvoda (Digital Product Passport – DPP). Iako će obaveza biti uvodena postepeno u narednim godinama, gotovo sve kompanije koje plasiraju robu na tržište EU moraće da prikupljaju i dele znatno više podataka o svojim proizvodima nego do sada.

Za domaće firme koje izvoze u Evropsku uniju to znači nove administrativne i tehnološke zahteve, ali i dodatne troškove usklađivanja sa evropskim pravilima.

Digitalni pasoš proizvoda je elektronski zapis povezan sa konkretnim proizvodom, kojem se najčešće pristupa skeniranjem QR koda. U njemu će biti sadržani podaci o poreklu proizvoda, sastavu materijala, korišćenim sirovinama, ugljeničnom otisku, mogućnosti popravke, dostupnosti rezervnih delova, reciklaži i načinu odlaganja nakon isteka životnog veka.

Cilj Evropske unije je da poveća transparentnost proizvodnje, produži vek trajanja proizvoda i olakša prelazak na cirkularnu ekonomiju. Istovremeno, potrošači, serviseri, distributeri i recikleri dobiće pristup informacijama koje do sada često nisu bile dostupne.

Obaveza neće važiti za sve proizvode istovremeno. Evropska komisija je kao prve prioritetne grupe odredila tekstil, nameštaj, dušeke, gume, proizvode od čelika i aluminijuma, dok posebna pravila već postoje za baterije. Kasnije će se sistem proširivati i na druge kategorije proizvoda.

To znači da će brojni proizvođači iz Srbije, uključujući kompanije iz tekstilne, metalske i automobilske industrije, morati da prilagode svoje poslovanje kako bi nastavili da izvoze na tržište Evropske unije. Iako je regulatorni okvir već usvojen, konkretne obaveze uvodiće se postepeno kroz posebne propise za pojedine grupe proizvoda koje donosi Evropska komisija.

Koliko će kompanije morati da ulože?

Evropska unija nije propisala jedinstvenu cenu uvođenja digitalnog pasoša proizvoda. Troškovi će zavisiti od veličine kompanije, broja proizvoda, razvijenosti informacionih sistema i složenosti lanca dobavljača.

Za velika preduzeća najveći izazov biće povezivanje postojećih ERP i proizvodnih sistema sa novim bazama podataka, dok će mala i srednja preduzeća često morati da uvedu potpuno nove procese za prikupljanje i proveru podataka.

Stručnjaci ocenjuju da trošak neće predstavljati samo izrada QR koda ili digitalnog zapisa, već prikupljanje pouzdanih informacija iz celog lanca snabdevanja, od porekla sirovina do reciklabilnosti gotovog proizvoda.

Da li su firme u Srbiji spremne?

Privreda u Srbiji tek počinje da se upoznaje sa ovim zahtevima. Najveći izvoznici, posebno oni koji posluju kao dobavljači velikih evropskih kompanija iz automobilske i metalske industrije, već prikupljaju deo podataka koji će biti potrebni za digitalni pasoš.

Međutim, mala i srednja preduzeća, koja čine najveći deo srpske privrede, uglavnom nemaju razvijene sisteme za praćenje svih informacija koje će evropski propisi zahtevati.

To znači da će u narednim godinama biti neophodna dodatna ulaganja u digitalizaciju poslovanja, obuku zaposlenih i saradnju sa dobavljačima kako bi podaci bili potpuni i proverljivi.

Iako se digitalni pasoš proizvoda neće primenjivati na sve proizvode odjednom, stručnjaci upozoravaju da kompanije ne bi trebalo da čekaju poslednji trenutak.

Evropska komisija planira da centralni registar digitalnih pasoša uspostavi tokom 2026. godine, dok će prve obavezne primene za pojedine kategorije proizvoda početi od 2027. godine, a zatim će se sistem postepeno širiti na druge industrije. Za izvoznike iz Srbije to znači da će konkurentnost sve više zavisiti ne samo od kvaliteta i cene proizvoda, već i od sposobnosti da obezbede pouzdane podatke o njihovom poreklu, sastavu i održivosti.