Silicijumska dolina i dalje drži primat kada je reč o broju odobrenih patenata u Sjedinjenim Američkim Državama, dok razvoj i sve veća primena veštačke inteligencije (AI) postaju novi izazov u zaštiti intelektualne svojine. Korišćenje sistema poput ChatGPT-a u ove svrhe „ogolilo“ je nejasnoće u postojećim definicijama šta može biti predmet patentiranja, naglašavajući potrebu za preciznijim smernicama.
U oblasti San Francisko-Ouklend-Frimont, tokom 2022. godine, odobreno je blizu 248 korisnih (engl. utility) patenata na 100.000 stanovnika – što je povećanje od 52 odsto u odnosu na brojeve iz 2012. godine, prema podacima Kancelarije za patente i žigove Sjedinjenih Američkih Država (USPTO).
Ovi korisni patenti, koji se dodeljuju za izum ili otkriće novog i korisnog procesa, mašine ili sastava materija, pokazuju da je najveći deo novih patenata odobren u oblasti tehnologije računara – sa udelom od oko 28 odsto u svim patentiranim inovacijama.
Smernice koje je USPTO objavio u februaru ukazuju da oslanjanje na AI sisteme ne sprečava pojedinca da se smatra izumiteljem u patentnoj prijavi.
Ovakve situacije se procenjuju na osnovu svakog pojedinačnog zahteva i slučaja. Ipak, federalni apelacioni sud je 2022. godine presudio da izumitelj mora biti „osoba“, a ne AI sistem, piše Axios.
Američka asocijacija za pravo intelektualne svojine (AIPLA) u pismu upućenom USPTO-u 2023. ističe da: „AI treba posmatrati kao sofisticiran alat koji asistira ljudskoj inovativnosti“, dakle slično bilo kom drugom instrumentu korišćenom u procesu inoviranja.
Asocijacija takođe izražava zabrinutost zbog potencijalnih nedoslednosti koje bi moglo uzrokovati dodavanje pitanja povezanih sa AI u patentne prijave.
Iako je dobijanje patenta jedna stvar, a realizacija predloženog proizvoda ili usluge sasvim druga, broj dodeljenih patenata i dalje predstavlja koristan pokazatelj za merenje „inovacije“ u kvantitativnom smislu.
Kada je reč o apsolutnim brojevima, metropolitanske oblasti San Hoze i San Francisko su 2022. godine daleko nadmašile ostatak zemlje sa 14.089, odnosno 11.346 odobrenih patenata.
Severozapadni Arkanzas, Luivil u Kentakiju i Nju Orleans se izdvajaju kao nove inovacione tačke u SAD, mereno povećanjem broja dodeljenih patenata po glavi stanovnika.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Elektroprivreda Crne Gore potpisala je ugovor o gradnji svog prvog vetroparka – Gvozd, snage 54,6 MW, sa kompanijom Nordex, i ujedno postavila kamen temeljac za njegovu gradnju.Gvozd je prvi veliki proiz...
MOL Group i kazahstanska nacionalna naftna kompanija KazMunayGas (KMG) potpisale su sporazum o saradnji s ciljem zajedničkog istraživanja mogućnosti u sektoru nafte, gasa i petrohemije. Ovaj sporazum se osla...
Iz projekta "Mladi u biznisu" Evropske banke za obnovu i razvoj do sada je mladim preduzetnicima na Zapadnom Balkanu odobreno 1.700 kredita, vrednih ukupno 19,3 miliona evra, rečeno je na konferenciji održan...
Brisel planira da prisili kineske kompanije da prenesu svoju intelektualnu svojinu evropskim preduzećima kako bi mogle da dobiju subvencije EU, u okviru strožeg trgovinskog režima vezanog za čiste tehnologij...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Ovako je ChatGPT odgovorio na vaše pitanje:
Da bismo razumeli može li veštačka inteligencija (VI) da bude pronalazač, prvo ćemo primeniti metodu lanca misli (CoT) kako bismo razložili ovo složeno pitanje na jednostavnije delove:
Definicija Pronalazača: Počinjemo razlaganjem definišući šta znači biti pronalazač. Uobičajeno, pronalazač je osoba koja stvara nešto novo, nešto što ranije nije postojalo, kroz proces kreativnog mišljenja i eksperimentisanja.
Kapaciteti Veštačke Inteligencije: Sledeći korak je analiza sposobnosti VI sistema. Treba razmotriti da li VI poseduje sposobnost kreativnog mišljenja, rešavanja problema i generisanja originalnih ideja.
Pravni Aspekti: Treći korak uključuje razmatranje pravnih aspekata pronalazaštva, uključujući autorska prava, patente i definiciju pronalazača prema zakonu. Ovo uključuje pitanja kao što su: da li postojeći pravni okviri omogućavaju da ne-ljudski entiteti budu priznati kao pronalazači?
Etika i Moral: Četvrti deo odnosi se na etičke i moralne implikacije priznavanja VI kao pronalazača. To podrazumeva razmišljanje o posledicama za ljudske pronalazače, inovaciju i društveni napredak.
Odgovor na pitanje: Može li veštačka inteligencija da bude pronalazač?
Kada se razmotre svi gore navedeni aspekti, postaje jasno da je pitanje veoma složeno i da ne postoji jednostavan odgovor. Sa tehničke tačke gledišta, VI može generisati nove ideje i rešenja koristeći velike količine podataka i algoritme mašinskog učenja, što bi moglo da se smatra oblikom „pronalaženja“. Međutim, VI sistemi trenutno nemaju svest ni subjektivno iskustvo, što su ključni aspekti kreativnosti i inovacije koje tradicionalno pripisujemo ljudskim pronalazačima.
S pravnog aspekta, većina zakonodavstava trenutno ne prepoznaje VI kao potencijalne pronalazače, pošto zakoni i regulative obično zahtevaju da pronalazač bude fizička osoba. Postoje primeri gde su patenti koji su rezultat rada VI sistema odbijeni upravo zbog pitanja autorstva.
Etika i moral dodatno komplikuju ovu temu, jer priznavanje VI kao pronalazača može imati nepredviđene posledice na vrednovanje ljudske kreativnosti i inovativnosti.
Na kraju, iako VI može da generiše inovativne ideje i rešenja koja mogu biti ekvivalentna ljudskim pronalascima, trenutni pravni i etički okviri u većini slučajeva sprečavaju priznavanje VI kao pronalazača. Kako tehnologija napreduje i kako društvo razmatra ove izazove, moguće je da će se stavovi promeniti, ali za sada, VI se generalno ne smatra pronalazačem u tradicionalnom smislu te reči.
Najbolje prakse i saveti:
Treba kontinuirano pratiti razvoj pravnih i etičkih okvira vezanih za tehnologije veštačke inteligencije.
Razvojni timovi treba da sarađuju sa pravnim savetnicima kako bi razumeli trenutne mogućnosti i ograničenja u vezi sa intelektualnom svojinom koju generiše VI.
Predložene inovacije:
Razvoj hibridnih modela koji kombinuju ljudsku kreativnost i inovativne kapacitete VI može predstavljati novi pravac u pronalaženju i inovacijama.
Prilagođavanje pravnih okvira kako bi se bolje razumele i integrisale uloge koje VI može imati u kreativnim procesima.