Silicijumska dolina i dalje drži primat kada je reč o broju odobrenih patenata u Sjedinjenim Američkim Državama, dok razvoj i sve veća primena veštačke inteligencije (AI) postaju novi izazov u zaštiti intelektualne svojine. Korišćenje sistema poput ChatGPT-a u ove svrhe „ogolilo“ je nejasnoće u postojećim definicijama šta može biti predmet patentiranja, naglašavajući potrebu za preciznijim smernicama.
U oblasti San Francisko-Ouklend-Frimont, tokom 2022. godine, odobreno je blizu 248 korisnih (engl. utility) patenata na 100.000 stanovnika – što je povećanje od 52 odsto u odnosu na brojeve iz 2012. godine, prema podacima Kancelarije za patente i žigove Sjedinjenih Američkih Država (USPTO).
Ovi korisni patenti, koji se dodeljuju za izum ili otkriće novog i korisnog procesa, mašine ili sastava materija, pokazuju da je najveći deo novih patenata odobren u oblasti tehnologije računara – sa udelom od oko 28 odsto u svim patentiranim inovacijama.
Smernice koje je USPTO objavio u februaru ukazuju da oslanjanje na AI sisteme ne sprečava pojedinca da se smatra izumiteljem u patentnoj prijavi.
Ovakve situacije se procenjuju na osnovu svakog pojedinačnog zahteva i slučaja. Ipak, federalni apelacioni sud je 2022. godine presudio da izumitelj mora biti „osoba“, a ne AI sistem, piše Axios.
Američka asocijacija za pravo intelektualne svojine (AIPLA) u pismu upućenom USPTO-u 2023. ističe da: „AI treba posmatrati kao sofisticiran alat koji asistira ljudskoj inovativnosti“, dakle slično bilo kom drugom instrumentu korišćenom u procesu inoviranja.
Asocijacija takođe izražava zabrinutost zbog potencijalnih nedoslednosti koje bi moglo uzrokovati dodavanje pitanja povezanih sa AI u patentne prijave.
Iako je dobijanje patenta jedna stvar, a realizacija predloženog proizvoda ili usluge sasvim druga, broj dodeljenih patenata i dalje predstavlja koristan pokazatelj za merenje „inovacije“ u kvantitativnom smislu.
Kada je reč o apsolutnim brojevima, metropolitanske oblasti San Hoze i San Francisko su 2022. godine daleko nadmašile ostatak zemlje sa 14.089, odnosno 11.346 odobrenih patenata.
Severozapadni Arkanzas, Luivil u Kentakiju i Nju Orleans se izdvajaju kao nove inovacione tačke u SAD, mereno povećanjem broja dodeljenih patenata po glavi stanovnika.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Vesti iz sveta vinarska industrija
Proizvođačima vina je i 2023. godina bila teška: globalna potrošnja je smanjenja, cene proizvodnje se nisu smirile, a sve je manje i površina pod vinogradima - koji su pogođeni kako klimatskim promenama tako...
Niš je u prvom tromesečju ove godine imao 24.743 posetilaca, a Niška Banja svega 706, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. U odnosu na isti period prošle godine broj turista u Nišu ...
Vesti iz sveta dr simo milosevic
Vrednost Instituta "Dr Simo Milošević" u Igalu procenjena je između 65 i 70 miliona evra, ali se procena mora dopuniti dodatnim podacima o vrednosti hotelskog i turističkog kompleksa, rekao je ministar prost...
Yuga Labs, kompanija koja stoji iza Bored Ape Yacht Club, najavila je otpuštanje neodređenog broja zaposlenih. Ova odluka dolazi u trenutku kada interesovanje za NFT-ove (non-fungible, nepromenljive digitaln...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Ovako je ChatGPT odgovorio na vaše pitanje:
Da bismo razumeli može li veštačka inteligencija (VI) da bude pronalazač, prvo ćemo primeniti metodu lanca misli (CoT) kako bismo razložili ovo složeno pitanje na jednostavnije delove:
Definicija Pronalazača: Počinjemo razlaganjem definišući šta znači biti pronalazač. Uobičajeno, pronalazač je osoba koja stvara nešto novo, nešto što ranije nije postojalo, kroz proces kreativnog mišljenja i eksperimentisanja.
Kapaciteti Veštačke Inteligencije: Sledeći korak je analiza sposobnosti VI sistema. Treba razmotriti da li VI poseduje sposobnost kreativnog mišljenja, rešavanja problema i generisanja originalnih ideja.
Pravni Aspekti: Treći korak uključuje razmatranje pravnih aspekata pronalazaštva, uključujući autorska prava, patente i definiciju pronalazača prema zakonu. Ovo uključuje pitanja kao što su: da li postojeći pravni okviri omogućavaju da ne-ljudski entiteti budu priznati kao pronalazači?
Etika i Moral: Četvrti deo odnosi se na etičke i moralne implikacije priznavanja VI kao pronalazača. To podrazumeva razmišljanje o posledicama za ljudske pronalazače, inovaciju i društveni napredak.
Odgovor na pitanje: Može li veštačka inteligencija da bude pronalazač?
Kada se razmotre svi gore navedeni aspekti, postaje jasno da je pitanje veoma složeno i da ne postoji jednostavan odgovor. Sa tehničke tačke gledišta, VI može generisati nove ideje i rešenja koristeći velike količine podataka i algoritme mašinskog učenja, što bi moglo da se smatra oblikom „pronalaženja“. Međutim, VI sistemi trenutno nemaju svest ni subjektivno iskustvo, što su ključni aspekti kreativnosti i inovacije koje tradicionalno pripisujemo ljudskim pronalazačima.
S pravnog aspekta, većina zakonodavstava trenutno ne prepoznaje VI kao potencijalne pronalazače, pošto zakoni i regulative obično zahtevaju da pronalazač bude fizička osoba. Postoje primeri gde su patenti koji su rezultat rada VI sistema odbijeni upravo zbog pitanja autorstva.
Etika i moral dodatno komplikuju ovu temu, jer priznavanje VI kao pronalazača može imati nepredviđene posledice na vrednovanje ljudske kreativnosti i inovativnosti.
Na kraju, iako VI može da generiše inovativne ideje i rešenja koja mogu biti ekvivalentna ljudskim pronalascima, trenutni pravni i etički okviri u većini slučajeva sprečavaju priznavanje VI kao pronalazača. Kako tehnologija napreduje i kako društvo razmatra ove izazove, moguće je da će se stavovi promeniti, ali za sada, VI se generalno ne smatra pronalazačem u tradicionalnom smislu te reči.
Najbolje prakse i saveti:
Treba kontinuirano pratiti razvoj pravnih i etičkih okvira vezanih za tehnologije veštačke inteligencije.
Razvojni timovi treba da sarađuju sa pravnim savetnicima kako bi razumeli trenutne mogućnosti i ograničenja u vezi sa intelektualnom svojinom koju generiše VI.
Predložene inovacije:
Razvoj hibridnih modela koji kombinuju ljudsku kreativnost i inovativne kapacitete VI može predstavljati novi pravac u pronalaženju i inovacijama.
Prilagođavanje pravnih okvira kako bi se bolje razumele i integrisale uloge koje VI može imati u kreativnim procesima.