Direktne investicije u Evropi opadaju, ulagače brine jaka regulativa

Direktne strane investicije (SDI) u Evropi opale su za četiri odsto u 2023. godini, što je prvi godišnji pad od 2020. godine i pandemije koronavirusa, ukazuje istraživanje konsultantske kuće Ernst & Young (EY).

Evropa bi trebalo da bude magnet za SDI jer ima 500 miliona potrošača i treća je po veličini svetska ekonomija, iza Kine i SAD. Ima dobro raznovrsnu industrijsku bazu, robusnu infrastrukturu, neke od vodećih svetskih akademskih i istraživačkih institucija i visoko obrazovanu i kvalifikovanu radnu snagu.

Prema ovogodišnjem istraživanju EY, 62 odsto preduzeća u svetu veruje da je Evropa bolja od drugih kontinenata u pogledu dostupnosti radnika sa naprednim veštinama, kao što su naučnici, inženjeri i analitičari podataka.

Kako kažu analitičari EY, ipak sve više podataka pokazuje da Evropa treba da preispita način na koji stimuliše ekonomski rast i privlači SDI.

„Udeo Evrope u globalnoj industrijskoj proizvodnji opao je sa 21 odsto na manje od 15 odsto između 2001. i 2021. godine… Nedavno, Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) procenila je da je vrednost grinfild SDI u Evropi opala za 20 odsto u 2023. godini. U istom periodu, investicije su porasle za dva procenta u SAD, osam odsto u Kini i 17 odsto širom Azije,“ navodi se u EY analizi.

Investicije u uslužne sektore značajno su opale između 2022. i 2023. godine, naročito u sektorima koji su tradicionalno bili najveća evropska ulaganja – softver i IT usluge, poslovne i stručne usluge – tu se beleži pad od 19 odsto i 27 odsto respektivno, prema podacima konsultantske kuće.

Uzrok ovog pada, prema EY,  je kombinacija sporog ekonomskog rasta, konstantno visoke inflacije, visokih cena energije, geopolitičke neizvesnosti i opadanje tražnje za kancelarijskim prostorom.

Ogromni stimulativni paketi u drugim delovima sveta možda su takođe skrenuli investicije iz Evrope. Primer američkog Zakona o smanjenju inflacije, navodi EY, zaslužan je za mobilizaciju investicija od 98 milijardi dolara i otvaranje više od 80.000 radnih mesta.

Čini se da neki od ovih izazova slabe, prema analitičarima EY, a trenutno je za preduzeća koja su učestvovala u anketi, rizik broj jedan za evropsku privlačnost je dugoročno pitanje: povećano regulatorno opterećenje.

Prema anketi EY, zabrinutost oko propisa raste zbog uvođenje novih zakona kao što je Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM), Zakon o veštačkoj inteligenciji EU, pregled SDI i regulacija proizvoda u određenim sektorima. Investitori će takođe verovatno biti frustrirani rastućim disparitetom regulacije između i unutar Evropske zemlje, kažu iz EY.

„Kao što je nedavno istakao Mario Dragi (bivši premijer Italije i predsednik Evropske investicione banke), postoje četiri telekom provajdera u SAD, ali 34 u Evropi – a to je konzervativna procena. Evropa treba omogućiti preduzećima da se spoje strateškim sektorima tako da dobijemo veličinu od preduzeća koja su sposobna da investiraju u skale u projektima kao što su 5G i optička vlakna širokopojasni. Ovo bi trebalo da bude ključni element bilo koje strategije proizvodnje“, ocenio je Alesando Ćenderelo,  upravni partner za EU Institucije iz EY.

Prema podacima ankete, tri najveća rizika za privlačnost Evrope, osim regulatornog opterećenja, su i  su i cene energije i pitanje snabdevanja, ali i politička nestabilnost zbog evropskih izbora, rastuće socijalne tenzije i političkog radikalizam na lokalnom nivou.

Investicije u Evropu bi mogle brzo da se vrate ka putanji rasta, jer 72 odsto odsto anketiranih rukovodilaca planira da uspostavi ili proširiti projekte u regionu, što je rast sa 67 odsto u 2023. godini. Takođe i 75 odsto anketiranih očekuje da će se privlačnost Evrope poboljšati tokom naredne tri godine.

Kako očekuju iz konsultantske kuće, nivoi investicija bi se mogli oporaviti. Ali, podaci iz ankete pokazuju da će projekti proširenja imati prioritet u odnosu na grinfild razvoj koji je od vitalnog značaja za globalnu konkurentnost Evrope u industrijama uključujući prirodne nauke, električna vozila, energiju, veštačku inteligenciju i industriju poluprovodnika.

Smanjenje troškova se najčešće navodi razlog za ulaganje. Pristup novim tržištima i kupcima je tek četvrti najvažniji razlog, prema anketi EY.

„Evropski političari suočavaju se sa trilemom: da li poboljšavaju konkurentnost, ubrzaju energetsku tranziciju ili smanje ekonomske zavisnost od drugih zemalja? Oni pokušavaju da sve ovo urade u isto vreme, ali kratkoročno to nije moguće, od nečega će morati da odustanu,“ zaključak je  Famke Krumbmuller iz EY za geostrategije.