Vesti iz sveta

09.11.2021. 13:00

Klima101

Autor: Nova Ekonomija

Države se obavezale na radikalnije mere za ublažavanje klimatskih promena

Brojne države su se obavezale na zaustavljanje krčenja šuma, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i napuštanje uglja, na konferencija Ujedinjenih nacija u Glazgovu (COP26), dok aktivisti upozoravaju da napredak jo...

Foto: Unsplash

Više država nego ikada do sad se obavezalo na zaustavljanje krčenja šuma, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i napuštanje uglja u energetici, na konferencija Ujedinjenih nacija u Glazgovu (COP26). Aktivisti ipak i dalje upozoravaju da napredak nije dovoljan da bi se „izbegla katastrofa“, prenosi Klima101.

Na konferenciji Ujedinjenih nacija (COP26) u Glazgovu predstavljeni su novi planovi na polju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz ambicioznije nacionalne doprinose i ciljeve za dostizanje karbonske neutralnosti.

Međutim ekološki, aktivisti smatraju da to i dalje nije dovoljno i zahtevaju ozbiljne sistemske promene praksi sa negativnim uticajem na prirodu.

Više od 100 zemalja teži da ostvari neto-nulte emisije gasova u narednih 30 godina, prema podacima engleske neprofitne organizacije Energy & Climate Intelligence Unit. 

Kina koja je trenuto najveći svetski zagađivač, zadala je sebi deset godina duži rok (do 2060. godine), a Indija, trenutni četvrti najvećeg emiter ugljen-dioksida, ali i globalnog zagrevanja kroz istoriju, na COP-u se obavezala na dostizanje karbonske neutralnosti do 2070. godine uz jasan zahtev za bilion američkih dolara klimatskog finansiranja za zemlje u razvoju.

Države potpisnice Pariskog sporazuma su se dogovorile da na svakih pet godina povećavaju svoje ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte.

Ovaj mehanizam omogućio je svakoj naciji da problemu globalnog zagrevanja pristupa sopstvenim tempom usklađenim sa političkom situacijom i ekonomskim okolnostima na domaćem terenu. 

Ukoliko se povećane kratkoročne i dugoročne ambicije, iznete na ovogodišnjem COP-u ostvare, prema projekcijama Međunarodne agencije za energetiku, povećanje srednje globalne temperature bi iznosilo 1,8°C u odnosu na predindustrijsko razdoblje, umesto 4°C, što je značajan pomak.

Ulog je visok, a neispunjena obećanja i promašeni ciljevi mogu da rezultuju porastom globalne srednje temperature koji bi mogao da ugrozi opstanak desetina vrsta biljaka i životinja i miliona ljudi.

Čak 110 država, u kojima se nalazi oko 86 odsto svetskih šuma, se u utorak, 2. novembra, obavezalo da će do 2030. godine da zaustavi deforestaciju. Među njima se nalaze Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina i Rusija. 

Dvanaest razvijenih država složilo se da u periodu od 2021. do 2025. godine pomognu zemljama u razvoju da dostignu svoje ciljeve na polju borbe protiv deforesatacije i to finansijskom pomoći u iznosu od oko 12 milijardi dolara godišnje iz javnih i privatnih izvora. 

Brazil je takođe potpisao ovaj dogovor, budući da se njime prostire se oko 60% Amazonske prašume, stare 10 miliona godina, koja je poslednjih decenija pretrpela ogromne gubitke zbog besomučne seče.

Ljudi ubrzano krče drveće zarad razvoja poljoprivrede, urbanizacije ili rudarstva, što negativno utiče na prirodne ekosisteme, biodiverzitet i klimu. 

Svetski fond za prirodu proračunao je da svakog minuta Zemlja izgubi šumu površine od oko 27 fudbalskih terena. 

Više od 100 država, predvođenih Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD, odlučilo je da će do 2030. godine smanjiti emisije metana za 30 odsto u odnosu na 2020. godinu kada su iznosile otprilike 570 miliona tona. 

Iako ugljen-dioksida u atmosferi ima više i duže se zadržava, pojedinačni molekul hemijskog jedinjenja metana ima intenzivniji efekat zagrevanja u odnosu na pojedinačni molekul ugljen-dioksida. 

Prema rečima američkog predsednika Džozefa Bajdena, potpisnice dogovora emituju gotovo polovinu metana i imaju udeo od 70% u BDP-u na svetskom nivou

Nakon Pariskog sporazuma, razvijene zemlje obećale su da će, u svrhu borbe protiv klimatskih promena, zemljama u razvoju pružati finansijsku pomoć u godišnjem iznosu od 100 milijardi američkih dolara. Uprkos tome što su dodeljeni resursi rasli iz godine u godinu, u 2019. su i dalje bili za 20 odsto manji od dogovorene sume. 

Čak i da su bogatije nacije dostigle dogovorenu sumu, ona bi i dalje bila i 5-10 puta manja od iznosa koji je neophodan siromašnim nacijama za adaptaciju i ublažavanje efekta globalnog zagrevanja. 

Fondacija Hajnrih Bel iznela je prognoze da će troškovi gubitaka i štete u zemljama u razvoju iznositi između 400 i 500 milijardi američkih dolara godišnje do 2030, a čak 1,8 biliona dolara do 2050. godine. 

Zemlje u razvoju žele više novca za prilagođavanje sve višim temperaturama i vremenskim ekstremima, dok razvijene zemlje novac usmeravaju za smanjenje emisija, te na tom polju dolazi do njihovog razmimoilaženja u pregovorima.

Specijalni izaslanik Foruma klimatski ranjivih Abul Kalam Azad (CVF, Climate Vulnerable Forum) pozvao je razvijene zemlje da u periodu od 2020. do kraja 2024. godine za zemlje u razvoju obezbede minimalno 500 američkih dolara godišnje.

Forum klimatski ranjivih okuplja 55 zemalja koje su najizloženije klimatskim promenama i u kojima živi 1,5 milijardi ljudi, odnosno više od petine svetskog stanovništva. Za njih, ali i za 48 najmanje razvijenih država i 39 malih ostrvskih država, pitanje klimatskih promena je pitanje života i smrti, a ne PR kampanja.

Mirnim protestom u Glazgovu je, u subotu, 6. novembra, učestvovalo više od 100 hiljada ljudi koji su svetskim liderima poslali jasnu poruku da napredak još nije dovoljan da bi se izbegla katastrofa. Pored ambicioznije klimatske akcije i odlučnijeg zaokreta od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije, protestanti su zahtevali klimatsku pravdu, obustavljanje destrukcije prirode i sprečavanje zagađenja prirode.

Želja svih protestanata jeste održanje porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period.

Naredna nedelja pregovora u Glazgovu usmerava fokus na stvaranje međunarodnog tržišta emisija ugljen-dioksida. Zemlje koje su uspešnije u smanjenju emisija moći će da prodaju svoje kredite onim manje uspešnim. Prema Asocijaciji za međunarodnu trgovinu emisijama, na taj način bi se stvorio prostor za obezbeđivanje oko bilion američkih dolara finansijske pomoći zemljama u razvoju.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.