Vesti iz sveta

24.07.2013. 09:51

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Dug ruskih banaka, kompanija i institucija dosegao 700 milijardi dolara

Vesti iz sveta

24.07.2013. 09:51

Ruske banke, kompanije i različite strukture vlasti dugovali su strancima, prema podacima s kraja prvog tromesečja, rekordnih 700 milijardi dolara.

A suma tog duga uvećana je u periodu od godinu dana 23,8 odsto, objavljeno je u Moskvi.

Podaci federalne statistike pokazuju da je krajem marta ove godine Rusija imala u inostranstvu aktivu vrednu oko hiljadu milijardi dolara, ali je ta suma za godinu dana opala približno za četvrtinu. 

Ekonomista Oleg Solncev , iz moskovskog Centra za makroekonomske analize i kratkoročne prognoze, kaže da je veliki rast duga, u periodu od kraja marta minule do istog razdoblja tekuće godine, usledio delom i zbog ogromnih kredita nekoliko džinovskih ruskih kompanija, ali i da su se manje-više zaduživali svi delovi privrede. 

Solncev kao razlog naglog povećanja dužničkih obaveza navodi i činjenicu da domaće banke ne mogu iz svojih sredstava odvojiti dovoljno novca da finansiraju sve veću kreditnu tražnju gradjana. 

Član Finansijskog komiteta ruske Državne dume Vitalij Fjodorov kaže da ruske banke „halapljivo“ uzimaju strane kredite sa relativno povoljnom kamatom od četiri do pet odsto godišnje, a na domaćem tržištu svoja sredstva pozajmljuju za četvorostruko veću cenu i na tome stvaraju ogromnu zaradu. 

Ovu tvrdnju Fjodorova potkrepljuju i podaci o dugoročnim zaduženjima ruskih banaka u inostranstvu koja su uvećana, u periodu od kraja marta 2012. do 1. aprila ove godine, na 142 milijarde dolara, ili oko 25 procenata. 

Ekonomista Vladimir Krejndelj, iz kompanije „Fineks plus“, tvrdi, medjutim, da se navodi Fjodorova nemogu u celini prihvatiti, jer su neki dolarski krediti koje uzimaju ruske banke u inostranstvu prilično skupi i dobijaju se sa godišnjom kamatom od 10 do 12 procenata. 

Krejndelj kaže i da je nivo svih spoljnih dugova Rusije „daleko ispod kritičnog nivoa, mereno prema važećim medjunarodnim standardima“, jer jedva premašuje 30 odsto vrednosti ostvarenog bruto domaćeg proizvoda.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.