EBRD: Potrebne decenije da Zapadni Balkan dostigne prosečan životni standard EU

Zapadnobalkanska šestorka ima snažan ekonomski potencijal za rast i konvergenciju sa EU.

Međutim, mora da unapredi svoje ekonomske performanse, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u objavljenom izveštaju o dijagnozi stanja ekonomija Zapadnog Balkana.

EBRD je u Londonu domaćin trećeg Zapadnobalkanskog investicionog samita na kome učestvuje i premijerka Srbije Ana Brnabić.

U izveštaju piše da je podsticanje regionalne saradnje u poslednje dve decenije pomoglo Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji da napreduju ka eventualnom članstvu u EU.

Međutim, po EBRD, biće potrebne decenije – čak i po optimističkom scenariju, da taj region dostigne prosečan životni standard EU.

Puna konvergencija, kako se navodi, zahtevaće od zemalja Zapadnog Balkana utvrđenu i sveobuhvatnu „reformsku agendu“ za unapređenje produktivnosti i investicija.

Slaba produktivnost je osnovni problem koji koči ekonomski razvoj tog regiona posle godina nedovoljnih investicija, slabih institucija i nepovoljnog poslovnog okruženja.

Najveći izazovi su u konkurentnosti i upravljanju.

Slabe institucije i preveliko prisustvo države u nekim industrijama, onemogućavaju privatni sektor koji daje glavni doprinos ekonomskoj proizvodnji, da dostigne pun potencijal.

U izveštaju se navodi da je produktivnost privatnog sektora na Zapadnom Balkanu na samo 60 odsto nivoa u EU, i to kod prerađivačke industrije 55 odto, a kod usluga 70.

Unapređenje produktivnosti i rasta sprečavaju prezaduženost preduzeća, „slaba inkluzija mladih“, nelojalna konkurencija sive ekonomije, korupcija, glomazna poreska administracija, problemi sa isporukama struje i ograničeni prostup finansiranju.

Sve to, naveo je EBRD, ostavlja Balkan s 20 miliona stanovnika i okružen članicama EU s prosečnim bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku od samo četvrt BDP zapada Evrope.

Zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja u EBRD Piter Sanfi (Peter Sanfey) rekao je da njihovo istraživanje ukazuje na probleme koje treba rešiti.

„Ipak, važno je na njih (probleme) gledati kao na izazove, a ne nepremostive prepreke. Oni ukazuju na potrebu sprovođenja sveobuhvatnog programa reformi“, istakao je Sanfi.

Kako se dodaje, da bi se zatvorio jaz u prosperitetu između Zapadnog Balkana i EU moraju se pojačati reforme usmerene na izgradnju održivih tržišnih ekonomija.

EBRD poziva Balkan za podsticaj privatnom sektoru, uz podršku domaćim i stranim investicijama.

Ukazuje se da država mora da ima važnu ulogu u omogućavanju rasta, ali tako što će obezbediti „vladavinu prava, stabilno makroekonomsko okruženje i jasna pravila za biznis“.

EBRD je vodeći institucionalni investitor na Zapadom Balkanu sa više od deset milijardi evra ulaganja kroz 600 projekata.