Svet

10.08.2023. 14:15

Saopštenje

Autor: Čedomir Savković

ECB ne prognozira „skori pad previsoke inflacije“

Foto: Pxhere

Sedište Evropske centralne banke u Frankfurtu

Svet

10.08.2023. 14:15

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da će inflacija nastaviti da pada, ali da će ostati previše visoka još neko vreme. Takođe, kamatne stope će ostati na dovoljno restriktivnim nivoima dok se inflacija ne vrati na srednjeročni cilj od dva odsto.

Iako većina mera dugoročnih inflatornih očekivanja trenutno iznosi oko dva odsto neki pokazatelji ostaju povišeni i treba ih pažljivo pratiti, navodi ECB u svom mesečnom biltenu.

ECB je primetila da se pokretači inflacije u evrozoni menjaju, pri čemu pritisci na cene, uključujući povećanje plata i profitnih marži, imaju sve veći značaj.

ECB je inače na sastanku 27. jula 2023. odlučio da podigne tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena.

Dok neke mere pokazuju znake popuštanja, osnovna inflacija je generalno visoka.

Uslovi finansiranja su ponovo pooštreni i sve više guše tražnju, što je važan faktor u vraćanju inflacije na ciljanu vrednost, dodaje se u saopštenju.

Upravni savet je takođe odlučio da iznos naknade za minimalne rezerve na nula odsto.  Držanje minimalnih rezervi ECB inače zahteva od kreditnih institucija osnovanih u evrozoni na računima kod svojih nacionalnih centralnih banaka.

„Ova odluka će očuvati efikasnost monetarne politike zadržavanjem postojeće kontrole nad monetarnom politikom i obezbediće potpuno prenošenja odluka o kamatnim stopama na tržište novca. Istovremeno, poboljšaće efikasnost monetarne politike smanjenjem ukupnog iznosa kamate koje je potrebno platiti za rezerve da bi se sprovela određena mera“, dodaje se u saopštenju.

Kratkoročni ekonomski izgledi za evrozonu su se pogoršali, uglavnom zbog slabije domaće tražnje. Visoka inflacija i stroži uslovi finansiranja smanjuju potrošnju. Ovo posebno utiče na industrijsku proizvodnju, koju takođe drži slaba spoljna tražnja.

Stambene i poslovne investicije takođe pokazuju znake slabosti.

Oblast usluga i dalje je otpornija, posebno u podsektorima kao što je turizam, ali dolazi do usporavanja u sektoru usluga.

Očekuje se da će evropska ekonomija ostati slaba u kratkom roku, a vremenom bi oporavak trebalo da podrži pad inflacije, rast prihoda i poboljšanje uslova snabdevanja.

Stopa nezaposlenosti ostala je na istorijskom najnižem nivou od 6,5 odsto u maju i otvaraju se mnoga nova radna mesta, posebno u sektoru usluga.

Kako se navodi, bledi i energetska kriza, a vlade bi trebalo da povuku odgovarajuće mere podrške brzo i na usaglašen način.

„Ovo je od suštinske važnosti da se izbegne jačanje srednjoročnih inflatornih pritisaka, koji bi inače zahtevali snažniji odgovor monetarne politike. Upravni savet pozdravlja izjavu Evrogrupe od 13. jula 2023. o fiskalnom stavu evrozone, koja je u skladu sa ovom procenom“, dodaje se u saopštenju.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.