Ekonomija Italije pogođena krizom na Crvenom moru

Kriza na Crvenom moru opterećuje italijansku ekonomiju. Napadi pobunjenika Hutija kod jemenske obale ometaju izvoz sa poluostrva, jer se polovina izvoza oslanja na pomorski tranzit, piše Le Monde.

Italija, druga industrijska sila u Evropi i treći najveći poljoprivredni proizvođač na kontinentu, obavlja 54 odsto svog izvoza morskim putem. Tačno 42,7 odsto obično prolazi kroz Suecki kanal.

Neki operateri su povukli svoje brodove sa ovog vitalnog puta za svetsku trgovinu, umesto da ih rutiraju oko afričkog kontinenta preko Rta dobre nade, što bi značilo mnogo duže vreme transporta i mnogo veće troškove.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, obim trgovine koja prolazi kroz kanal je pao za 42 odsto za dva meseca.

Italijanski studijski centar Confartigianato, interesna grupa koja predstavlja italijanske zanatlije i mala preduzeća, objavio je rezultate svog istraživanja medijima.

Prema toj organizaciji, obim spoljne trgovine Italije izgubio je 8,8 milijardi evra od novembra 2023. godine i to 3,3 milijarde evra zbog kašnjenja izvoza i 5,5 milijardi evra povezanih sa nedostatkom proizvodne robe.

Sa povećanjem vremena transporta do Azije, Coldiretti, vodeće udruženje poljoprivrednika Italije, zabrinuto je za svoj izvoz voća i povrća, dok se predstavnici modne industrije plaše da više neće moći da pristupe svojim kupcima.

Zabrinuti  i uvoznici

„Kašnjenja u isporukama industriji usporavaju sve proizvodne linije, posebno u automobilskom sektoru“, rekao je Rodolfo Giampieri, predsednik Asoportija, organizacije koja predstavlja sve italijanske lučke vlasti.

„Italijanske luke su veoma blizu Sueckog kanala i sada, sa obilaskom Afrike, teretni brodovi mogu biti usmereni ka lukama u severnoj Evropi, jer možda više nemaju interes da uđu u Mediteran preko Gibraltarskog moreuza“, objasnio je on i dodao da ne sme da se dozvoli da “ova kriza navede određene evropske luke da pomisle da mogu imati koristi na račun drugih”.

Prihod Egipta od Sueckog kanala manji za 40 odsto