Ekonomski oporavak pre 2022. godine samo u Srbiji, Litvaniji i Turskoj

Oporavak istočnoevropskih ekonomija biće spor i zavisiće od uspeha u suzbijanju pandemije, pod uslovom da ne budu neophodne drastičnije mere protiv širenja virusa, kao i od nastavljenih mera vladine podrške, pokazuju nove projekcije koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW), piše portal Bankar.

Samo će se Litvanija, Srbija i Turska vratiti na nivo ekonomske aktivnosti od 2019. pre 2022. godine.

To su glavne tačke jesenje ekonomske prognoze za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu (CESEE).

Većina zemalja CESEE-a podnele su prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali mnoge ekonomije u regionu i dalje ozbiljno trpe posledice, posebno one koje se oslanjaju na turizam, kao što su Hrvatska i Crna Gora i one koje u velikoj meri zavise od spoljne trgovine, kao Slovenija.

Intervencije vlada širom regiona pomogle su delimično pri ublažavanju najgorih ekonomskih i socijalnih posledica pandemije.

Ubrzani drugi talas pandemije rezultirao je ponovnim uvođenjem ozbiljnih ograničenja, a to bi moglo da se pojača u narednim mesecima, čineći ponovni pad ekonomske aktivnosti gotovo izvesnim.

Srednjoročni izgledi krajnje neizvesni 

Nakon procenjenog smanjenja od 4,5 odsto ove godine, očekuje se da će region porasti za 3,1 odsto 2021. i 3,3 odsto 2022. godine. 

Hrvatska i Crna Gora imaće najbolji rezultat 2021. godine, dok će oporavak biti znatno prigušeniji u Bugarskoj i Ukrajini. 

Belorusija će, po svemu sudeći, zabeležiti još jednu godinu recesije.

Pored mogućnosti oštrijih mera zabrane u zimskim mesecima, pandemija će ostaviti trajne posledice u vidu pada potražnje za mnogim uslugama, poput vazduhoplovne industrije, ugostiteljstva i rekreacije.

Značajna vladina podrška i dalje će biti potrebna u čitavom regionu.

„Ovo bi trebalo da bude uglavnom izvodljivo u državama članicama EU centralne i istočne Evrope, ali bi moglo biti problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u ili koje su u velikoj meri zavisne od strane pomoći“, zaključuje Bečki institut.