„Energetska kriza u EU bila bi još teža da nema obnovljivih izvora“

Obnovljivi izvori energije u Evropskoj uniji prošle godine su proizveli istu količinu električne energije kao fosilna goriva, piše u izveštsaju neprofitne organizacije Ember. Udeo zelene energije i „prljavih“ energenata iznosio je po 37 odsto, dok ostalih 26 odsto struje u EU dolazi iz nuklearnih elektrana.

Autori tog izveštaja navode da su, iako postoje suprotne tvrdnje, solarne i vetro-elektrane tokom energetske krize znatno podržale proizvodnju struje, postižući nove rekorde i svakog meseca u drugoj polovini 2021, osim septembra. 

Uprkos prosečnom godišnjem rastu proizvodnje struje iz obnovljivih izvora od 44 TWh (teravat časova) u poslednje dve godine, ocenjeno je da se napuštanje fosilnih goriva ne odvija dovoljno brzo.

EU članice bi kako se dodaje trebalo da smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte za šest odsto godišnje kako bi se dostigle neto-nulte emisije do 2035. 

Kako se dodaje, analiza je otkrila da je poskupljenje gasa usporilo napuštanje uglja u Evropi, kao i da je proizvodnja struje u termoelektranama od 2019. godine opala samo tri odsto. Između 2017. I 2019. godine taj pad je bio čak 29 odsto.

Obnovljivi izvori su do sada uglavnom menjali prljave tehnologije, a zbog poskupljenja gasa prošle godine solarne i vetroelektrane su građene kako bi zamenile to fosilno gorivo.

Podseća se da je 52 odsto novoizgrađenih obnovljivih izvora od 2019. do 2021. zamenilo je gas, trećina je odmenila nuklearke, a samo šestina ugalj.  Od 2011. do 2019. godine preko 80 odsto novih obnovljivih izvora koristilo se za izbacivanje uglja iz proizvodnje struje. 

Uprkos smanjenom doprinosu vetroelektrana zbog sporijih vetrova, solar i vetar su prošle godine po prvi put generisali više električne energije nego gas, 547 TWh (teravagt časova) u odnosu na 524 TWh.

Ipak, više od polovine ukupnog rasta proizvodnje struje iz solarnih elektrana i vetroparkova u EU od 2019. godine je u Španiji, Holandiji i Grčkoj, iako one troše svega 16 odsto struje. Španija i Holandija teže da generišu dve trećine struje iz solarnih elektrana i vetroelektrana do 2030, a Grčka 50 odsto.

Napredak su, kako se ocenjuje, omogućili adekvatni politički okviri, pad troškova i ambiciozni ciljevi tih zemalja. 

Kako se dodaje, u tome se ističu i Danska, Irska, Portugal i Nemačka, dok Poljska i Mađarska i dalje drže obnovljive izvore „na margini“, a Bugarska i Češka gotovo ih nisu ni razvijale.

Autori navode i da je generisanje struje iz solara i vetra sada postalo isplativije od uglja i gasa, kao i da će Evropa  biti izložena stalnim promenama cena i rastućim negativnim uticajima na klimu sve dok zavisi od fosilnih goriva.

Iako se potrošnja struje u EU smanjila tokom 2020. zbog izbijanja pandemije, prošle godine bila je skoro ista kao nekada.