Erdogan proglasio tromesečno vanredno stanje u Turskoj

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan proglasio je tromesečno vanredno stanje u zemlji nakon pokušaja puča, javlja AP

Nakon sastanka Nacionalnog bezbednosnog saveta u Ankari, koji je trajao pet sati, turski lider je naveo da odluka nije protivzakonita i da ne ruši nikakve demokratske slobode.

On je dodao da pokušaj zavere možda nije gotov i da je moguće da postoji još planova da se nasilno preuzme vlast. 

Erdogan je naveo da evropske zemlje nemaju pravo da kritikuju odluku o proglašenju vanrednog stanja. 

Erdogan je takođe pohvalio one koji su poginuli boreći se protiv zavere, i nazvao ih „mučenicima“. 

„Nacija nikada neće zaboraviti njihovu hrabrost i žrtvu“, rekao je on. 

Turski predsednik izjavio je da je samo manjina oružanih snaga umešana u prošlonedeljni pokušaj puča, ali je dodao da još nije jasno koliko ljudi je tačno učestvovalo. 

„Jasno je da je u pitanju manjina oružanih snaga. Teroristička organizacija je pokušala da izvede da manjina dominira nad većinom“, rekao je Erdogan u intervjuu za kanal Al Džazira, prenosi Rojters. 

On je ponovo optuzio imama Fetulaha Gulena koji živi u SAD da je organizator neuspelog puča i često o njemu i njegovim pristalicama govori kao „terorističkoj organizaciji“, podsetio je Rojters. 

Predsednik koji je rekao da je zamalo izbegao pogibiju ili da ga zarobe pobunjene vojne jeinice, najavio je da će se nastaviti čistka u Vojsci. 

„Kao vrhovni komandant, postaraću se da se očiste svi virusi unutar Oružanih snaga“, rekao je Erdogan. 

Erdogan je ukazao da, uprkos vanrednom stanju, neće biti „nikakvog kompromisa“ na štetu demokratije, prenela je agencija AFP. 

„Nikada nismo pravili nikakve kompromise u pogledu demokratije, i nikada ih nećemo praviti“, rekao Erdogan u govoru u Ankari, dodavši da vanredno stanje „apsolutno nije protiv demokratije, zakona i sloboda. Sasvim je obrnuto: (vanredno stanje) zaštitiće i ojačati te vrednosti“, naveo je on. 

Agencija AP podseća da je Turska poslednji put vanredno stanje uvela 1987, ali samo na jugoistoku, što je zvaničnicima omogućilo da uvedu policijski čas, da pretresaju, hapse i zabranjuju javne skupove, dok su se snage bezbednosti borile protiv kurdskih pobunjenika u toj oblasti. To vanredno stanje je postepeno ukidano i prestalo je tek 2002. godine.