Punjač za električna vozila
Evropska unija bi, ukoliko ne preduzme odgovarajuće mere, do 2030. mogla da postane zavisna od kineskih litijum-jonskih auto baterija i to na isti način kao što je bila zavisna od ruskog gasa pre rata u Ukrajini. Kao jedna od mogućnosti da se to spreči navodi se snabdevanje tim baterijama iz zemalja Afrike i Latinske Amerike.
Kako je preneo Rojters, EU lideri će o tom problemu raspravljati na narednom sastanku u Granadi u Španiji 5. oktobra.
Kako se navodi, zbog prirode obnovljivih izvora energije poput sunca ili vetra, Evropi će biti potrebni i načini za skladištenje energije da bi dostigla svoj cilj nulte emisije ugljen-dioksida (CO2) do 2050. godine.
„Ovo će naglo povećati našu tražnju za litijum-jonskim baterijama, gorivnim ćelijama (galvanske ćelije koje proizvode električnu energiju iz energije koja se oslobađa hemijskom reakcijom goriva koje se kontinualno dovodi sa oksidacionim sredstvom) i elektrolizerima (uređajima za korišćenje vodonika kao goriva), za 10 i 30 puta“, navodi se u dokumentu u koji je Rojters imao uvid i koji će biti osnova za zastanak i razgovore u Granadi, pre svega o ekonomskoj stabilnosti u EU.
Litijum-jonske baterije i gorivne ćelije nisu bile jedina oblast ranjivosti EU, jer bi sličan scenario mogao da se razvije u digitalno-tehnološkom prostoru.
Naime, kako se dodaje, prognoze sugerišu da će tražnja za digitalnim uređajima kao što su senzori, dronovi, serveri podataka, oprema za skladištenje i mreže za prenos podataka naglo porasti u već tokom ove decenije.
Dok EU ima jaku poziciju u srednjim fazama i fazama sklapanja proizvodnje elektrolizera, držeći više od 50 odsto globalnog tržišnog udela, ona se u vezi sa nabavkom gorivnih ćelija i litijum-jonskih baterija koje pokreću električne automobile, u velikoj meri oslanja na Kinu.
Prema podacima Evropske komisije, 2021. godine, godinu dana pre ruske invazije na Ukrajinu, EU je iz Rusije uvezla više od 40 odsto svoje ukupne potrošnje gasa, 27 odsto uvoza nafte bilo je takođe iz te zemlje, kao i 46 odsto uvoza uglja.
Kada je počeo rat u ukrajini i kada je EU polako prestajala sa uvozom ruskih energenata, to je izazvalo poskuljenje, rast potrošačke inflacije, a Evropska centralna banku je morala da naglo podigne kamatne stope.
Evropska komisija je 16. marta objavila predlog novog Zakona o kritičnim sirovinama.
On predstavlja deo paketa zakona uz pomoć kojih Evropa planira da parira Kini i SAD u proizvodnji zelenih tehnologija, ostvari ciljeve iz Zelenog dogovora i dostigne najavljene neto nula emisije gasova staklene bašte do 2050. godine.
U Srbiji se inače ponovo aktuelizuje priča o projektu Jadar za iskopavanje litijuma, kome se ranije, pre njegovog stopiranja protivio veliki deo domaće javnosti.
Stručnjaci o litijum-jonskim baterijama: Između komfora i brige za okolinu
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Španska manjinska vlada i dva najveća sindikata dogovorili su se da uvedu kraću radnu sedmicu uz istu platu, javlja Rojters.Tu promenu tek treba da odobri parlament, dok poslodavci pružaju otpor.Mi...
Ruska centralna banka je zadržala referentnu kamatnu stopu na rekordno visokom nivou od 21 odsto, odlučivši da je ne povećava dodatno uprkos visokoj inflaciji podstaknutoj ratom Rusije protiv Ukrajine.Od...
Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen) ukinuće više od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. kako bi smanjio troškove, a istovremeno će izbeći zatvaranje fabrika i otpuštanja, kao ...
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp upozorio je EU da mora da se obaveže na kupovinu „velikih količina“ američke nafte i gasa ili će se suočiti sa carinama, što predstavlja njegov prvi trgovinski napad ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
