EU će morati da utiče na smanjenje emisije CO2 na Balkanu

Evropska unija mora pojačati mere i insistiranje na tome da države Zapadnog Balkana smanje svoje zagađenje vazduha i da se pridrže zahtjevima za emisiju, pišu za Euractiv poslanici Evropskog parlamenta Petros Kokalis i Fiola fon Kramon-Taubadel, koji predlažu instrumente za postizanje ovog cilja.

Kako odjeci Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu blede, neke od zemalja koje teže pridruživanju Evropskoj uniji ne uspevaju da se pridržavaju standarda zagađenja vazduha iz svojih termoelektrana na ugalj, a samim tim ni da krenu putem dekarbonizacije. 

Termoelektrane na ugalj zapadnog Balkana su slepa tačka EU.

Iako pet zemalja zapadnog Balkana koje se oslanjaju na ugalj za proizvodnju električne energije možda neće biti visoko rangirane u globalnim apsolutnim emisijama ugljen-dioksida njihov uticaj na zagađenje vazduha regiona EU je značajan. U 2020. godini 18 termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emitovalo je 2,5 puta više sumpor-dioksida od 221 elektrane u celoj Evropskoj uniji.

Procenjuje se da se najmanje 19.000 smrtnih slučajeva dogodilo zbog zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu između 2018. i 2020. godine, a 12.000 njih je bilo zbog kršenja Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje koji je na Zapadnom Balkanu stupio na snagu tek 2018. godine.

Više od polovine ovih smrtnih slučajeva dogodilo se u EU, koja uvozi osam odsto električne energije proizvedene u ovim postrojenjima koja jako zagađuju, a najpogođenije države Evreopske unije bile su Italija, Mađarska, Rumunija, Grčka, Bugarska i Hrvatska. 

EU istovremeno koristi prednosti jeftine električne energije koju proizvode ove elektrane, ali i plaća značajne zdravstvene troškove.

Uvoz električne energije u EU sa Zapadnog Balkana čini svega 0,3 odsto ukupne potrošnje električne energije u Evropskoj uniji.

Ipak, zagađenje sumpor-dioksidom povezano sa ovim uvozom je polovina ukupne emisije sumpor-dioksida iz svih elektrana u EU 2020. godine. Tako je zato što je proizvodnja električne energije na Zapadnom Balkanu emituje oko 300 puta sumpor-dioksida nego EU.

To što su države Zapadnog Balkana trebale da se pripreme za primenu Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje od 2005. godine kada su pristupile Ugovoru o Energetskoj zajednici, je jedna stvar, ali činjenica je da Evropska unija preduzima malo akcija da obeshrabri takvo nepoštovanje je zaista hitno pitanje i vanredna situacija za javno zdravlje i životnu sredinu.

Kao predstavnici građana EU, verujemo da unija mora da pojača akciju i da insistira na tome da države smanje svoje zagađenje i da se pridrže zahteva za emisije. Trenutni mehanizam za rešavanje sporova iz Ugovora o Energetskoj zajednici ni u kom slučaju nije dovoljno jak alat da bi se države povinovale.

Jačanje Ugovora o Energetskoj zajednici je od najveće važnosti. Pokazalo se da je to ključni instrument u unapređenju primene zakona EU u energetskom sektoru u stranama ugovornicama, a nedavno smo pisali komesaru EU za energetiku da podstaknemo da podstakne njegovo pojačano sprovođenje.

Neuspelo smanjenje jaza u kontroli zagađenja i opštim klimatskim ciljevima između EU i njenih neposrednih suseda rizikuje da naruši ambiciju i na kraju kredibilitet bloka, a to je nešto što moramo izbeći.