EU manje troši za zdravstvenu zaštitu

U zemljama Evropske unije, rashodi za socijalnu i zdravstvenu zaštitu prošle godine iznosili su 8,1 odsto BDP-a, što je manje 0,4 procentnih poena u odnosu na 2021. godinu, ukazuju podaci Eurostat-a.

Među 24 zemlje Evropske unije (EU) za koje su dostupne procene iz 2022. godine, izdaci za socijalnu zaštitu i zdravstvenu zaštitu bili su najveći u Francuskoj (10 odsto BDP), Nemačkoj (9,7 odsto), Sloveniji (8,6 odsto), Austriji (8,5 odsto) i Belgiji (7,8 odsto), dok je najniže bilo u Bugarskoj (4,2 odsto), Irskoj (4,6 odsto), Mađarskoj, Litvaniji (4,7 odsto) i Estoniji (4,8 odsto).

Prema podacima Eurostat-a u gotovo svim zemljama EU smanjeni su troškova za zdravstvenu zaštitu u periodu od 2021. do 2022. godine.

Jedine zemlje EU koje su prijavile povećanje ovih rashoda su Luksemburg (0,3 procentna poena) i Slovenija (0,1 procentni poen). Kipar je zadržao svoje rashode na nivou iz 2021. godine.

Srbija je, kako je Nova ekonomija ranije pisala, za poslednjih osam godina, povećala budžetska izdvajanja za odbranu, vojsku i policiju a smanjila državna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu.

Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja za zdravstvo je već dve decenije niži nego u zemljama istočne i centralne Evrope.

Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, a već godinama se ulaže od 0,3 do 0,4 odsto.

EU povećala uvoz retkih metala za devet odsto