EU menja zakone o upotrebi suplemenata

Foto: Pixabay

Upotreba suplemenata i drugih dodataka ishrani u Evropi je u porastu, što je izazvalo zakonodavce da revidiraju 20 godina stare propise koji su trenutno na snazi i da se obezbedi njegova ujednačena primena u celoj Evropskoj uniji.

Estonska članica Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta Kerli Ats objašnjava kako je tržište suplemenata u konstantnom porastu i da zbog toga direktiva koja reguliše ovo pitanje zahteva reviziju.

"[Direktiva] se ne primenjuje ujednačeno širom Evropske unije. Da bi unutrašnje tržište EU funkcionisalo kako treba, neophodno je da se zakonodavstvo primenjuje na jedinstven način, kako bi se omogućilo da se bezbedni proizvodi slobodno prometuju, a da se nebezbedni proizvodi povuku sa tržišta", rekla je Ats na nedavno održanoj EURACTIV konferenciji.

Ona je dodala da je njena institucija već preporučila izmene 20 godina starog zakonodavstva, ističući da Evropski ekonomski socijalni komitet takođe želi bolje informacije za potrošače kako bi mogli bezbedno da koriste suplemente, ali i da vlasti pojačaju praćenje, testiranje i nadzor proizvoda radi zaštite potrošača.

"Potrebno je bolje definisanje dodataka ishrani, uključujući [...] ispitivanje novih proizvoda koji će biti stavljeni na tržište, ali i uspostavljanje sistema za praćenje hrane koji prikuplja neželjene reakcije, čime se povećava zaštita proizvoda za javno zdravlje. Bezbednost sastojaka mora biti glavni zahtev i trebalo bi da se utvrdi na naučnoj osnovi", rekla je Ats.

Prema mišljenu socijalističke poslanice u Evropskom parlamentu Sare Serdas problem predstavlja to što i Evropska agencija za bezbednost hrane i Evropska agencija za lekove obe regulišu dodatke ishrani u zavisnosti od toga koji suplement je uključen u proizvod.

"Ovo je siva zona. Prehrambeni sektor nije toliko regulisan kao lekovi i moramo više da radimo u ovoj oblasti", rekla je Serdas.

Ona objašnjava da će vam dodatak ishrani pomoći samo ako vam to zatreba i da građanin u prodavnici ne mora nužno da razume koliko treba uzeti i zašto.

Serdas zaključuje da bi adekvatan odgovor trebalo da bude regulacija ovih proizvoda kao i da je potrebno ne gledati na njih samo kao na dodatke ishtani već i kao nešto što je u interakciji sa našom homeostazom odnosno uravnoteženim fiziološki stanjem.

Nedostatak vitamina D može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti za 35 odsto. 

Dok dodaci ishrani mogu biti odličan način da se nadoknade nedostaci nivoa gvožđa, raznovrstan asortiman dodataka koji se nalaze u supermarketima, prodavnicama zdravlja i apotekama, može učiniti gotovo nemogućim da se dešifruje šta je dobro za pojedinca.

Postoji mnogo vitamina i minerala koje mnogi ljudi ne dobijaju dovoljno, kao što su vitamin D i Omega 3, rekao je Filip Kalder, profesor nutricionističke imunologije na Univerzitetu u Sauhemptonu.

"Nedostatak svih ovih vrsta hranljivih materija, minerala i vitamina, dovodi do bolesti, ali možemo imati sivu zonu između dovoljnog i manjkavog unosa", rekao je Kalder.

Od početka pandemije koronavirusa, briga o zdravlju se znatno povećala što je pomoglo da se jačanju svesti o suplementima u ishrani.

Takođe je otkrilo da veliki deo evropske populacije nema dovoljno izbalansiran unos vitamina i minerala, rekao je Bernd Haber, član odbora Evropskih dodataka ishrani (Food Supplements Europe).

"Ako želimo da evropska populacija bude zdrava i otporna, postoji potreba da se sagledaju dodatni načini za rešavanje nedostataka, ovo uključuje, naravno, suplementaciju ishrani", rekao je Haber, koristeći nedostatak vitamina D kod mnogih odraslih kao primer.

Vitamin je poznat po svojim prednostima za zdrave kosti i bio je deo zdravstvenih preporuka britanske vlade tokom pandemije, podsetio je Kalder.

Tada je bilo jasno da ljudi treba da uzimaju suplement vitamina D na preporučenom nivou što se odnosilo na celu populaciju, budući da su stručnjaci predvideli da če ljudi upravo zbog pandemije virusa provoditi više vremena u zatvorenom prostoru.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.