EU planira nove sankcije za firme iz „trećih država“ koje pomažu Rusiji

Evropska unija (EU) je izradila predlog novih sankcija, ovog puta uperenih protiv kompanija iz „trećih država“, među kojima su Kina, Indija, Kazahstan i Srbija, a čije poslovanje navodno doprinosi jačanju ruskh vojnih kapaciteta.

Ovo bi bio prvi put da EU cilja na kompanije koji su joj značajni trgovinski partneri, kroz 13. paket sankcija koji će se razmatrati uoči druge godišnjice rata u Ukrajini (koji je počeo 24. februara).

Fajnenšl tajms (Financial TImes navodi da bi na taj način evropskim kompanijama bilo zabranjeno da posluju sa pojedinačno navedenim firmama, u sklopu napora Brisela protiv zaobilaženja embarga na izvoz pojedinih elektronskih komponenti u Rusiju.

Ova roba „dvostruke namene“ navodno može da se upotrebi u sistemima naoružanja.

„Takođe je prikladno da se na tu listu uvrste i neki drugi subjekti u trećim zemljama koji indirektno podržavaju ruski vojni i industrijski kompleks […] trgovinom takvim komponentama”, navodi se u dokumentu.

Predlog bi takođe zabranio izvoz u Rusiju komponenti koje se koriste za pravljenje dronova. Evropska komisija je odbila da komentariše ove navode za FT.

Lista preduzeća pod sankcijama EU bi, sa dodatkom najavljenih „pridošlica“, brojala 643 entiteta. Nove kompanije uključuju i preduzeća u Šri Lanki, Turskoj, Tajlandu i Kazahstanu, ali i jedno iz Srbije.

Te firme ne mogu biti imenovane iz pravnih razloga, prenosi Fajnenšl tajms, a broj entiteta uključenih na listu nije konačan, što znači da se u međuvremenu može revidirati.

Ako bude uključena u konačnu verziju spiska, u koji su uvid imali novinari Radija Slobodna Evropa, srpska kompanija Conex DOO bila bi prva kompanija iz naše zemlje uključena u paket sankcija EU u vezi s ratom u Ukrajini.

Sankcije indijskim kompanijama bile bi posebno osetljive, jer je ta zemlja saveznik SAD i pregovara o trgovinskom sporazumu sa EU. Zvanični Nju Delhi je uzvratio na kritike da legalno kupuje jeftinu sankcionisanu rusku naftu i šalje rafinisane proizvode u EU, navodi Fajnenšl tajms.

Kada je Evropska komisija (EK) prošle godine predložila ciljanje kompanija iz Kine, odustala je pod pritiskom vlada država članica, koje moraju jednoglasno da se slože o merama.

Zvaničnici EU su tada rekli da je Peking ponudio garancije da ne podržava ruske vojne operacije. Brisel je tako do sada sankcionisao tri kineske kompanije kroz prethodne pakete.

Sankcije indijskoj kompaniji bile bi posebno osetljive jer je ta zemlja saveznik SAD i pregovara o trgovinskom sporazumu sa EU. Nju Delhi je uzvratio na kritike da legalno kupuje jeftinu sankcionisanu rusku naftu i šalje rafinisane proizvode u EU, prenosi FT.

Sjedinjene Američke Države (SAD) sa svoje strane imaju već sankcije prema kineskim kompanijama koje se bave proizvodnjom poluprovodnika, a koji su bitni za izradu moedernog vojnog naoružanja.