EU počela da ostvaruje suficit u trgovini sa Rusijom

Vrednost uvoza iz Rusije u Evropsku uniju pala je sa 22 milijarde evra u martu 2022. godine na 3,8 milijardi evra u martu tekuće godine. U istom periodu, vrednost izvoza iz Evropske unije prema Rusiji je neznatno porastao, sa 3,6 milijardi evra na četiri milijarde evra, što znači da EU sada ostvaruje spoljnotrgovinski suficit sa tom državom, saopštio je Eurostat.

Trgovinski deficit EU sa Rusijom, koji je dostigao vrhunac od 18,2 milijarde evra u martu 2022, je prvobitno smanjen na šest milijardi evra u decembru 2022. godine, da bi se u martu 2023. godine pretvorio u suficit od 200 miliona evra.

Trgovinski bilans je razlika između vrednosti robe koju zemlja (ili druga geografska ili ekonomska oblast kao što je Evropska unija ili evrozona) izvozi i vrednosti robe koju uvozi.

Ako izvoz premašuje uvoz onda zemlja ima trgovinski suficit i za trgovinski bilans se kaže da je pozitivan.

Ako uvoz premašuje izvoz, zemlja ili određena oblast ima trgovinski deficit i njen trgovinski bilans se smatra negativnim.

Uzimajući u obzir desezonirane vrednosti, Eurostat navodi da su i izvoz i uvoz ispod nivoa u odnosu na vreme pre rata u Ukrajini.

Ukupni trgovinski bilans EU i Rusije najviše zavisi od energenata.

U prvom kvartalu 2023. godine, energetski trgovinski bilans EU sa Rusijom zabeležio je deficit od 11,3 milijarde evra, što ukazuje na značajnu razliku u odnosu na deficit zabeležen u prvom kvartalu 2022.od 43,9 milijardi evra.

Rast cena energenata u 2021. i 2022. godini prouzrokovao je značajan trgovinski deficit. Međutim, ograničenja uvoza i pad cena su ga smanjili u prvom kvartalu 2023. godine na 5,6 milijardi evra.

Udeo koji je Rusija (odnosno ruski proizvodi) imala u re-eksportu iz Evropske unije pao je sa četiri odsto u februaru 2022. na 1,8 odsto u martu 2023.

Evropska unija: Rekordne cene struje i gasa u 2022. godini