EU: Potrošnja uglja smanjena 64 odsto za 30 godina

 U zadnje tri decenije Evropska unija je smanjila potrošnju kamenog uglja za 63 odsto, a mrkog uglja, pre svega lignita, 64 procenta, objavio je Eurostat. Razlog pada potrošnje od 1990. godine je je prelazak na prirodni gas i obnovljive izvore energije.

Trend smanjenja je prisutan dugi niz godina i zabeležen je i kod proizvodnje uglja. Pad potrošnje se ubrzao 2019, pa je u poređenju sa 2018. potrošnja kamenog uglja smanjena 35 odsto, a lignita 33 odsto na kraju 2020. godine.

Pri svemu tome, kako se navodi u izveštaju objavljenom krajem prošle godine, trebalo bi uzeti u obzir uticaj pandemije. To znači da će se tek naredne godine pokazati pravo stanje stvari.

U 2020. godini EU je proizvela 56 miliona tona kamenog uglja, ali je potrošila 144 miliona tona. Višak koji je potrošen, govori o tome da ga ona uvozi. Na kraju 2020. u odnosu na 1990. proizvodnja je bila niža 80 odsto, a potrošnja 63 odsto.

Broj članica EU koje proizvode kameni ugalj opao je sa 13 u 1990. na samo dve u 2020: Poljsku, koja predstavlja 96 odsto proizvodnje EU, i Češku.

Razlozi za manju potrošnju kamenog uglja je prebacivanje proizvodnje energije na prirodni gas i obnovljive izvore energije, kao i smanjena proizvodnja koksa, koji se koristi u različitim industrijama, poput proizvodnje gvožđa i čelika.

ČETIRI EU ZEMLJE KORISTE LIGNIT

Proizvodnja i potrošnja mrkog uglja, odnosno u najvećoj meri lignita takođe se smanjuje. Potrošnja EU prošle godine bila je 246 miliona tona, ili 64 odsto manje nego 1990. godine.

Podaci o proizvodnji i potrošnji mrkog uglja su vrlo slični, jer se ovo fosilno gorivo najčešće koristi tamo gde se i kopa, dok je trgovina njim vrlo slaba.

Šest zemalja zaslužno je za 95 odsto ukupne potrošnje lignita u EU: Nemačka ima udeo od 44 odsto, Poljska 19 odsto, a Češka 12 odsto. Preostale tri zemlje su Bugarska, Rumunija i Grčka.

Lignit se pretežno koristi za proizvodnju električne energije, ali i tu je došlo do smanjenja. Poslednjih meseci o smanjenju upotrebe uglja u proizvodnji struje fgovori se i u Srbiji.

Naša zemlja inače najveći deo električne energije dobija sagorevanjem uglja. Stručnjaci često upozoravaju da na taj način trpi veliku štetu zbog zagađenja.