Evropska unija smanjila je količinu uvezenih energenata u prvom kvartalu ove godine za 10,4 odsto, u odnosu na isti kvartal prethodne godine, navodi se u izveštaju Eurostata.
EU je u prvom kvartalu ove godine uvezla energente u vrednosti od 95,5 milijardi evra, što je ukupno 183,8 miliona tona.
U poređenju sa istim kvartalom 2023. godine, uvoz je smanjen i po vrednosti (-26,4 odsto) i u neto masi (-10,4 odsto).
Uvoz je više opao u vrednosti nego u neto masi, što je posledica pada cene prirodnog gasa, nakon naglog skoka 2022. godine.
Sa druge strane, smanjenje obima uvezenih energenata treba posmatrati u kontekstu plana EU po kome su se članice obavezale da smanje potrošnju gasa za najmanje 15 odsto.
Primera radi, vrednost uvoza prirodnog gasa u gasovitom stanju smanjena je za 56,8 odsto u odnosu na isti kvartal 2023. godine, dok je obim uvezenog prirodnog gasa u gasovitom stanju opao za 11,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Sličan trend je primećen i za tečni prirodni gas – vrednost uvoza manja je za 54,1 odsto, dok je pad obima skromniji (-11,4 odsto).
Sa druge strane, vrednost i obim uvezenih naftnih ulja ostali su stabilni u poređenju sa prvim kvartalom 2023. godine (povećana je vrednost uvoza za 0,4 odsto i dok je obim uvoza smanjen 0,9 odsto).
Skoro polovina prirodnog gasa u gasovitom stanju dolazi iz Norveške (46,6 odsto vrednosti uvoza EU), a slede Alžir sa udelom od 19,7 odsto i Rusija sa udelom od 17,3 odsto u vrednosti uvezenih energenata u EU.
Najviše tečnog prirodnog gasa (47,4 odsto) dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, a zatim iz Rusije (17,7 odsto) i Alžira (9,9 odsto).
U prvom kvartalu 2024. godine najveći deo uvoza naftnih ulja u EU došao je iz Sjedinjenih Država (17,1 odsto), Norveške (13,6 odsto) i Kazahstana (10,9 odsto).
U prvom kvartalu 2022. godine, Rusija je bila najveći snabdevač EU prirodnog gasa u gasovitom stanju sa udelom od 38,8 odsto, dok je i po pitanju naftnih ulja ta država bila najveći dobavljač sa učešćem od 26 odsto u EU uvozu.