Odmah nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju hrvatskim poljoprivrednicima stiglo je pismo dobrodošlice njihovih kolega, a i poziv da se bolje organizuju.
Evropska koordinacija Via Campesina upozorava da veliko tržište sa pola milijarde ljudi i nekima od najnaprednijih ekonomija na svetu odgovara velikim kompanijama, a mala gazdinstva očekuje neizvesnost.
Naravno, ako se kvalitetnije ne organizuju.
Povodom tog pisma Matija Brlošić, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore, podsetio je poljoprivrednike na oblike organizovanja koji su im na raspolaganju.
„Ukoliko želimo da uspemo u očuvanju i napretku naše poljoprivrede, posebno malih i srednjih proizvođača, moramo se udruživati. U odnosu na proizvodnju u EU mi proizvodimo gotovo zanemarljive količine proizvoda. Ali udruživanjem možemo ujedno smanjiti troškove, lakše proizvesti kvalitetnije proizvode i lakše pronaći kupce koji su ih spremni da plate“, rekao je Brlošić.
U zapadnim zemljama tako rade zadruge čiji zadrugari koriste zajedničku poljoprivrednu mehanizaciju, pogone za preradu, dele stručno znanje i iskustvo i ulažu u nastup na tržištu. Prema podacima Evropskog udruženja zadruga (COPA COGECA), više od polovine od 13 miliona evropskih poljoprivrednika organizovano je u 38.000 zadruga. Sedam miliona seljaka ima koristi od zadruga i doprinosi zajedničkom napretku s kolegama. Njihov uspeh vidi se i u tome što trguju s 50 odsto poljoprivrednih proizvoda nastalih u EU, a to je deo tržišta koji bi inače pripadao velikim kompanijama.
Sunčana Pešak, predstavnica Via Campesino u Hrvatskoj, kaže da se u Hrvatskoj već osećaju pritisci na male proizvođače, posebno u sektoru mlekarstva, ali i ostalih grana poljoprivrede. Za razliku od većine evropskih zemalja u kojima malih farmi ima jako malo jer je prosečna veličina porodične farme u Francuskoj, oko 50 hektara, u Hrvatskoj preovlađuju mali proizvođači s prosečnom veličinom gazdinstva od 3 do 5 hektara.
Iz Via Campesino dodaju da u vremenima široko rasprostranjene nezaposlenosti u Evropi i gubitka produktivnosti zbog klimatskih promena mnogi stručnjaci ocenjuju da bi bezbednost hrane trebalo bazirati na proizvodnji na porodičnim ekonomijama i gustoj mreži malih farmi koja proizvode održivim metodama.
Sve više građana želi da podrži lance lokalne distribucije hrane, što može učvrstiti poziciju poljoprivrednika u odnosu na agresivan agroindustrijski sistem’, poručili su iz koordinacije Via Campesina .
U Hrvatskoj je preko hiljadu zadruga sa 20.000 zadrugara i zaposlenih u zadrugama , rekao je tamošnji ministar preduzetništva Gordan Maras.
