Evo zašto je Ben Gurion u Izraelu najbezbedniji aerodrom u svetu

Ako pitate bezbednosne stručnjake koji je najbezbedniji aerodrom u svetu, velika većina bez rezerve će odgovoriti Ben Gurion u Izraelu. Kao glavni izraelski međunarodni aerodrom, ne čudi što je meta mnogobrojnih radikalnih grupa.

Možda ne iznenađuje činjenica da bezbednosna služba na aerodromu rešava između 50 do 70 incidenata dnevno, no itekako iznenađuje činjenica da tih incidenata nisu svesni ni putnici na aerodromu, ni mediji. Izraelski stručnjaci usavršili su sistem koji pruža optimalni odnos između bezbednosti i lakoće putovanja, i sve potencijalne pretnje rešavaju se brzo i lako, na mestima gde ne mogu ugroziti putnike.

Na Ben Gurionu putnici ne skidaju cipele, ne oduzimaju se bočice s tečnošću, nema detaljnih pregleda prtljaga, putnici ne moraju prolaziti kroz masovne detektore, a  poslednji  napad u Izraelu se dogodio pre više od 40 godina, kada su pripadnici japanske Crvene armije, pristigli iz Rima, mašinkama i bombama napali druge putnike u prostoru za dolaske.

Dok će na američkim ili evropskim aerodromima službenik gledati u monitor i tražiti skriveno oružje ili eksploziv, u Tel Avivu će vas gledati u oči i postavljati pitanja koja su psiholozi dizajnirali kako bi izazvali reakciju kod terorista.

Teroristi se u pravilu ne boje smrti, ali se boje da će biti uhvaćeni. Teško je nositi bombu sa sobom i ostati miran, a ispitivači na Ben Gurionu reaguju na znakove nervoze. Sumnjive šalju na sledeći stupanj intenzivnijih intervjua, gde bolje istrenirani stručnjaci razdvajaju potencijalno opasne od običnih ljudi koji su nervozni zbog leta, kašnjenja ili nečeg trećeg.

Ni jedan jedini avion koji je poleteo s Ben Guriona nikad nije bio otet niti raznesen. Službenici na aerodromu Ben Gurion ne traže bombe i noževe – oni tragaju za lošim namerama.

Ben Gurion se takođe oslanja na višestruke krugove zaštite – prvi susret s osobljem aerodroma događa se više od kilometar daleko od terminala, gde se na kućicama sprovodi prvi kratki intervju s putnicima dok su još u vozilu. Prolaze kroz još nekoliko krugova zaštite, dok na kraju ne stignu do aviona. Dok ne prođu prva dva kruga, ne nalaze se u blizini većih grupa ljudi, obrnuto od većine američkih i evropskih aerodroma gde svi putnici stoje u masovnim redovima za bezbednosni pregled, koji su idealne mete za bombaše samoubice.

Izraelske službe bezbednosti oslanjaju se i na kvalitetne obaveštajne podatke – sve agencije imaju direktnu liniju komunikacije s aerodromima, i redovno osvežavaju liste traženih i sumnjivih osoba. Agenti koji ispituju putnike nalaze se i na check-in šalterima na drugim aerodromima s kojih kreću letovi izraelske nacionalne kompanije El Al za Ben Gurion.

Nekoliko puta već su zaustavili ili uhvatili potencijalne teroriste koji su prošli redovne bezbednosne provere na drugim aerodromima.

Putnici koji ne privuku posebnu pažnju ispitivača mogu od kućica pred aerodromom do terminala doći u samo 25 minuta, što je vrlo kratko vreme, retko viđeno u vazdušnom saobraćaju. S druge strane, takav nivo bezbednosi zahteva brojno i vrlo dobro obučeno ljudstvo, a to nije jeftino.

Radi se o rešenju koje bi sigurno podiglo cenu avionskog saobraćaja u Evropi, i znatno usporilo proces ukrcavanja putnika. Dok kroz Ben Gurion godišnje prođe oko 11 miliona putnika, kroz britanski Hitrou prolazi gotovo šest puta više. Bilo kakvo rešenje primenjivo na evropske aerodrome zahtevalo bi njihovo znatno prilagođavanje.