Evropa predlaže: Klimatske promene proglasiti zdravstvenom krizom

Panevropska komisija za klimu i zdravlje je danas pozvala Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da formalno proglasi klimatske promene vanrednom situacijom u javnom zdravstvu od međunarodnog značaja – zdravstvenom krizom.

Nezavisna komisija bivših šefova vlada, međunarodnih tela, ministara i lidera civilnog društva dala je 17 preporuka o tome šta SZO i države treba da urade.

Panevropskom komisijom za klimu i zdravlje predsedava bivša premijerka Islanda Katrin Jakobsdotir, a saziva je regionalni direktor SZO za Evropu Hans Anri P. Kluge. Ona okuplja 13 bivših šefova vlada, međunarodnih tela, ministara i lidera civilnog društva iz celog evropskog regiona SZO koji broji 53 zemlje.

Njena poruka vladama je direktna: klimatske promene nisu buduća pretnja kojom treba upravljati. To je neposredna i rastuća kriza koja istovremeno utiče na zdravlje, hranu, vodu, energiju i nacionalnu bezbednost; a trenutni odgovor ne odgovara njenim razmerama.

U tekstu se kaže da su cene energije nestabilne, lanci snabdevanja su pod pritiskom, a geopolitički šokovi poslednjih godina otkrili su koliko zavisnost od fosilnih goriva čini društva krhkim i to ekonomski, politički i u pogledu zdravlja.

U poslednjoj deceniji globalni porast temperature se značajno ubrzao, a Panevropski region se najbrže zagreva na Zemlji, sa temperaturama koje rastu dvostruko brže od globalnog proseka.

Brzi porast temperature povećava verovatnoću da će se dostići iznenadne „prekretnice“ u klimatskom sistemu, pri čemu će doći do dramatičnih promena u ključnim zemaljskim sistemima.

Prozor za sprečavanje nepovratne štete se sužava, upozorava Komisija i ukazuje da su akcije za suzbijanje klimatskih promena i njihovog uticaja na zdravlje pametna investicija.

Komisija je objavila 17 preporuka u četiri oblasti: tretiranje klimatskih promena kao rastuće pretnje po zdravstvenu bezbednost, transformacija zdravstvenih sistema, povećanje lokalnih akcija i reformisanje ekonomskih i finansijskih sistema koji pokreću klimatsku krizu.

U njihovoj srži je izazov i za vlade i za SZO: pravila, novac i politički prioriteti ukazuju u pogrešnom smeru, a vreme za postepeno prilagođavanje je prošlo, piše Komisija i kaže da su njene preporuke plan za vlade koje su spremne da preusmere finansiranje sa akcija koje ubrzavaju klimatsku krizu, na njeno sprečavanje, koliko god je to moguće.

Komisija poziva šefove vlada da stave klimu i zdravlje na dnevni red nacionalnih saveta za bezbednost, angažujući sva relevantna ministarstva, uključujući odbranu, energetiku i finansije.

Kako evropske vlade trenutno preusmeravaju javnu potrošnju ka bezbednosti kao odgovor na rastuće geopolitičke pritiske, Komisija tvrdi da su klimatske promene same po sebi primarni bezbednosni rizik; onaj koji već remeti infrastrukturu, zdravstvene sisteme i bezbednost hrane i vode širom regiona, a čiji će se troškovi povećavati sa svakom godinom odloženog delovanja.

Zagađenje vazduha sagorevanjem fosilnih goriva ubija godišnje stotine hiljada ljudi širom evropskog regiona. Fosilna goriva uz to čine energetske sisteme ranjivim na šokove u snabdevanju i skokove cena; troškove koji najteže pogađaju one koji su najmanje u mogućnosti da ih plate.

Komisija tvrdi da ubrzavanje prelaska na čiste obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost nije samo klimatski i zdravstveni imperativ, već i put većoj energetskoj bezbednosti i pravednijoj ekonomiji.

Postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva i preusmeravanje tih sredstava ka obnovljivim izvorima energije, javnom prevozu, održivoj ishrani i zdravstvenim sistemima otpornim na klimu spaslo bi živote, smanjilo troškove zdravstvene zaštite i smanjilo zavisnost Evrope od uvoza nestabilnih fosilnih goriva.

Komisija daje konkretne preporuke za poboljšanje otpornosti zdravstvenih sistema na klimatske promene i smanjenje njihovih emisija gasova staklene bašte.

Komisija takođe poziva vlade da preispitaju kako mere napredak. Bruto domaći proizvod (BDP) računa potrošnju fosilnih goriva kao ekonomski učinak, dok ignoriše zdravstvene troškove zagađenja, ekonomski teret klimatskih katastrofa i dobrobit budućih generacija.

Komisija zato poziva vlade i međunarodnu zajednicu da izgrade sisteme praćenja koristeći metrike koje stavljaju zdravlje, ravnopravnost i ekološku održivost u središte donošenja odluka, a SZO da ojača koordinaciju u oblasti klime i zdravlja u sistemu Ujedinjenih nacija.

Na kraju saopštenja se navodi da je ekspertska grupa Ujedinjenih nacija na visokom nivou za pitanja izvan BDP-a identifikovala zdravlje kao ključnu oblast inkluzivnog i održivog blagostanja, a Statistička komisija Ujedinjenih nacija pozvala je na njegovo usvajanje u okvirima izveštavanja država članica.

Kristalna laguna: Rajsko mesto za koje srpski turisti tek treba da čuju