Evropa se suočava s teškim izborima u vezi sa zaplenom ruske imovine

Sve veći izazovi za status evra kao rezervne valute u globalnoj ekonomiji koja se brzo menja, za sada, ostaju u rukama evropskih prestonica dok odmeravaju posledice potencijalne zaplene zamrznute ruske imovine, piše Rojters.

Ipak, Evropa se suočava sa sve hitnijom potrebom da pomogne u finansiranju opstanka Ukrajine, jer predsednik Donald Tramp želi da povuče američku podršku i umesto toga se cenjka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Tu dolazimo na oko 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke koju je zamrznuo Zapad nakon što je Putin naredio svojim trupama da uđu u Ukrajinu pre tri godine. Od ovih sredstava najveći deo se drži u Evropi – uglavnom kao državne obveznice, a profit od njih se koristi za garantovanje kredita Ukrajini.

Iako bi direktna zaplena te imovine mogla biti veoma primamljiva, takve akcije imaju dugu pravnu istoriju i mogle bi da uplaše druge centralne banke koje žele da plasiraju sredstva u Evropi.

Rani primer takve akcije koju su evropski ekonomisti naveli u prošlogodišnjem istraživanju bila je sovjetska konfiskacija zlata koje je Narodna banka Rumunije poslala u Moskvu 1918. Ratovi 20. veka dali su još desetine primera.

Ali evropski zvaničnici koji se ponose poštovanjem vladavine prava u regionu bore se stidljivo protiv bilo kakvog kršenja zakonski utvrđenog imuniteta suverene imovine.

„O tome nije na Evropskoj centralnoj banci da raspravlja, ali ja bih svakako tvrdila da će osnova međunarodnog prava na kojoj se donosi bilo kakva odluka biti važna što se tiče drugih investitora“, rekla je predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard prošle nedelje.

„Niko nema nikakvog interesa da radi stvari koje bi oslabile naš sistem sada, koji je takođe široko napadnut drugde putem trgovinske, carinske politike“, rekao je prošle nedelje francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu o pretnjama Trampa da će uvesti velike nove namete na evropski izvoz.

Dominacija dolara

Evropi je dugo trebalo da prihvati da je malo verovatno da će evro osporiti dominaciju dolara kao rezervne valute – nakratko, težnja se javila u burnim danima nakon njegovog rođenja 1999. godine.

U stvari, od 2010. godine, udeo globalnih deviznih rezervi koje se drže u evru je pao sa 25,8 odsto po tekućim kursevima na 20 odsto kako druge valute dobijaju na snazi. Čak je i dolar blago skliznuo, dok i dalje čini 58,4 odsto udela.

U prošlogodišnjem izveštaju o međunarodnom položaju evra, Lagardova je navela izazove koji se kreću od pojave drugih jedinica kao valuta za fakturisanje trgovine do obnovljenog interesovanja za zlato kao rezervnu imovinu u teškim vremenima.

Neki, međutim, dovode u pitanje opravdanost čak i nastojanja da se evro pozicionira kao glavna rezervna valuta s obzirom na slabe tačke u njegovoj izgradnji, koje su već bile izložene dužničkoj krizi pre 15 godina.

„Ako pretpostavimo da je ovo politička ambicija, onda je evro zaista hendikepiran odsustvom unije tržišta kapitala, nedostatkom sigurne aktive za evro i nedostatkom potpuno razvijene bankarske unije“, rekao je Hans Geroms, profesor na Evropskom koledžu i gostujući saradnik u istraživačkom centru EU Bruegel.

To je bio i jedan među propustima koje je identifikovao bivši šef ECB Mario Dragi u prošlogodišnjem izveštaju o tome kako Evropa može da izbegne „sporu agoniju“ ekonomije koja dodatno zaostaje za američkim i azijskim rivalima. Ipak, čak i sada je postignut slab napredak na njima.

Račun raste

Ali ako takve krhkosti pomažu da se objasni zašto je Evropa oprezna prema bilo čemu što bi moglo da oslabi kredibilitet njene valute, šira geopolitička razmatranja se nadvijaju.

Učesnici samita održanog u četvrtak o povećanju evropske potrošnje za odbranu rekli su da u razgovorima nisu donete nikakve odluke o zapleni ruske imovine, a jedan diplomata EU je potvrdio da su Nemačka, Francuska i Belgija – gde se nalazi depozitar hartija od vrednosti Euroclear, gde je mnoga imovina plasirana – ponovo izrazile svoje protivljenje.

Međutim, Mitu Gulati, stručnjak za zakon o državnom dugu na Univerzitetu Virdžinija, rekao je da je Trampov preokret američke politike prema Ukrajini šokirao Evropljane da „pogledaju na poteze koje nisu bili voljni da urade pre šest meseci“.

„Isti ljudi koji su rekli da neće izvršiti (potpunu zaplenu) sada zovu da kažu da su zainteresovani“, rekao je Gulati, koji je odbio da precizira sa kojim je zemljama razgovarao.

Jedan centralni bankar evrozone koji je tražio anonimnost složio se da je politički pritisak da se razmotri konfiskacija sve veći.

„Savet ECB se neće promeniti“, rekao je bankar. „Ali ovo možda neće uticati na političare. Račun za Ukrajinu je upravo dosta poskupeo, i ovo čini ovaj novac mnogo privlačnijim.“

Evropska komisija predlaže plan potrošnje za odbranu vredan 800 milijardi evra