Evropska centralna banka: EU sve više trguje sa diktatorima

Iako evropski zvaničnici neprestano ističu značaj trgovine koja promoviše demokratiju i ljudska prva, u praksi Evropska unija sve više trguje sa diktatorima i autokratskim režimima, otkriva nova studija Evropske centralne banke.

U poslednjih 25 godina, evropske demokratije sve ređe izbegavaju da trguju sa autokratskim režimima, pokazuju podaci o indeksu trgovine u odnosu na stepen demokratije.

Ovaj indeks predstavlja prosek indeksa liberalne demokratije trgovinskih partnera, pri čemu je doprinos svake zemlje proporcionalan njenom udelu u uvozu u 15 zemalja Evropske unije. Računa se na skali od 0 do 1, gde više vrednosti označavaju veću trgovinsku povezanost sa demokratijama.

Posle talasa demokratizacije u delovima Latinske Amerike, istočne Evrope i istočne Azije indeks je dostigao svoj maksimum 1999. godine, a od tada je u opadanju, do 2022. pao je na 0,41.

Brz rast trgovine sa Kinom u 21. veku značajno je doprineo ovom padu. Kineski proizvodi danas čine oko petinu uvoza Evropske unije, dok se u Kini beleže represija ljudskih prava i gušenje demokratskih inicijativa.

Ipak, čak i kada se trgovina sa Kinom izuzme iz indeksa, i dalje se primećuje pad trgovine sa demokratijama.

U izveštaju se ističe da je Evropska unija od 1999. godine do 2012. godine počela da trguje sa više zemalja koje se rangiraju kao „manje demokratske“.

Potom, od 2012. godine do danas, Evropska unija nije značajno menjala trgovinske partnere, ali su oni postali „manje demokratski“, kao što je slučaj sa Turskom. 

U ovoj državi, koja je data kao primer u izveštaju, indeks liberalne demokratije pao je sa 0,35 koliko je iznosio 2021. godine, na 0,12 prošle godine.

Kada je reč o Srbiji, indeks liberalne demokratije je 2012. iznosio 0,49, a tokom narednih 12 godina pao je na 0,22.

Kako je naglašeno u izveštaju, očekuje se da će sankcije Rusiji ublažiti pad indeksa trgovine u odnosu na stepen demokratije za Evropsku uniju, ali mnogobrojni trgovinski partneri ostaju diktature i autokratije.

Evropska centralna banka ističe da trgovina sa autoritarnim režimima donosi tri ključna izazova: dovodi u pitanje njen vrednosni sistem, stvara profit za strane režime sa militarističkim i ekspanzionističkim agendama i otvara pitanja o sprovođenju zelene tranzicije.

Napominje se da se retki materijali potrebni za rad tehnologija sa niskom emisijama ugljen-dioksida uglavnom nalaze u zemljama sa autokratskim režimima.

„Uzmimo na primer električne baterije, koje su ključni element naše strategije za rešavanje klimatske krize. Njihova proizvodnja zahteva četiri osnovna metala, kobalt, bakar, litijum i nikl, od kojih EU gotovo da nema sopstvene rezerve. Osim bakra, sve te sirovine se na međunarodnom tržištu pretežno prodaju iz zemalja sa nedemokratskim režimima„, ističe se u studiji.

Naglašeno je i da „postoji rizik da, pokušavajući da rešimo jedan negativni spoljni efekat (emisije ugljen-dioksida), pogoršavamo drugi (kršenje ljudskih prava).“