Evropska investiciona banka: Povećane investicije u zdravstvo i ekologiju

Evropska investiciona banka (EIB) saopštila je da je tokom 2020. povećala svoje investicije u borbu protiv koronavirusa i klimatskih promena na 77 milijardi evra.  Jedna trećina tih sredstava bila je namenjena malim i srednjim preduzećima, bolnicama, vakcinama i drugim medicisnkim sredstvima.

Sa druge strane, deo investicija u klimatske promene i životnu sredinu povećao na 40 odsto ukupnog finansiranja EIB-a, čime je podržana zelena transformacija ekonomija zemalja članica Evropske unije. 

„Banka Evropske unije je više nego ikada fokusirana na podršku borbi protiv klimatskih promena i konkurentnosti evropske ekonomije“, izjavio je predsednik Grupacije EIB-a Verner Hojer.

Dodaje se da je zabeleženo je rekordno finansiranje Evropskog investicionog fond (EIF), koji je deo Grupacije EIB, kao i da je dostiglo skoro 13 milijardi evra.

Ulaganje u Afriku povećano je na 50 odsto i beleži gotovo pet milijardi evra, uglavnom za najugroženije zemlje.

Takođe, EIB je ostvarila obim ulaganja od 76,8 milijardi evra i time premašila svoje ciljeve. 

Kako bi dodatno pomogla oko borbe sa pandemijom, Grupacija EIB povećala je finansiranje ka MSP za pet milijardi i dostigla 30,6 milijardi evra. 

Više od 425.000 kompanija dobilo je finansijska sredstva, čime je održano 4,2 miliona radnih mesta. 

Pored ovog rezultata, EIB je ostvarila i ostale investicije koje smatra prioritetom; ulaganja u životnu sredinu od 16,8 milijardi evra, u infrastrukturne projekte 15 milijardi, a u inovacione projekte 14,4 milijardi evra.

„Evropa može da ispliva još snažnija iz ove krize samo kroz ulaganje u zelenu i digitalnu ekonomiju budućnosti, a ne u strukture prošlosti, (pri tom) vodeći računa da nijedan region u Evropi ne zaostane“, naglasio je Verner Hojer. 

GLAVNE INVESTICIJE U ZDRAVSTVENI SEKTOR

Naglašava se da je početkom 2020. godine banka EU odobrila je zajam od 100 miliona evra za BioNTech, nemačku kompaniju koja je napravila prvu vakcinu protiv covida-19 u saradnji sa firmom Pfizer. 

Grupacija je finansirala nekoliko vakcina, kao i kompanija koje razvijaju terapije za lečenje covida-19 i tehnologije za testiranje.  

Pored toga, značajno se više ulagalo i u bolnice. 

„Pored 25 milijardi evra koje smo već obezbedili, naš Odbor je odobrio novih 25 milijardi evra za teško pogođene kompanije i zdravstveni sektor“, dodao je predsednik EIB-a.

EIB KAO „KLIMATSKA BANKA“ EU 

Uprkos krizi izazvanoj covidom-19, EIB navodi da je povećala svoj udeo ulaganja u projekte za borbu protiv klimatskih promena i održivost životne sredine sa prošlogodišnjih 34% na 40%, čime se približila cilju od 50%.

Napominje se i da EIB planira da mobiliše do bilion evra za investicije u klimu i životnu sredinu do kraja ove decenije. 

U novembru 2020. godine odobren je Klimatski akcijski plan koji predviđa postepen prestanak finansiranja projekata sa visokom emisijom štetnih gasova, poput ulaganja u infrastrukturu aerodroma.

Sa druge strane postavljaju se rigorozniji kriterijumi za finansiranje drugih projekata gde je prisutna neumerena emisija štetnih gasova, kao što je slučaj sa autoputevima.

„Pozivam druge finansijske institucije da zauzmu sličan stav prema projektima koji su klimatski neodrživi. Umesto da finansiramo aktivu koju ćemo sutra morati da otpišemo, moramo da investiramo u energetsku efikasnost, obnovljivu energiju, održivu mobilnost i zelene inovacije“, poručio je Hojer.

Hojer je naglasio da je Evropska unija u opasnosti da izgubi poziciju na globalnom tržištu ako ne uspe da mobiliše više novčanih sredstva za inovacije.

„Menice za klimatske promene i održivost smatrale su se rizičnim kada smo ih prvi put uveli. Danas su standard kojem svi teže, jer globalno osnažuju zelenu ekonomiju“, zaključio je Hojer.