Britanska ekonomija neočekivano u padu
Bruto domaći proizvod (BDP) Velike Britanije neočekivano je pao u januaru, uprkos pokušajima ministarke finansija Rejčel Rivs da pokrene rast ekonomije, objavio je Rojters.Bruto domaći proizvod je opao z...
Evropski revizorski sud, institucija koja kontroliše potrošnju poreskih sredstava Evropske unije, ocenio je da bi sredstva koja EU planira da dodeli zemljama Zapadnog Balkana, u iznosu od šest milijardi evra, trebalo da budu bolje zaštićena.
Kako se dodaje u saopštenju, ekonomsko približavanje Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije sa EU „godinama se smatralo neefikasnim“.
Predloženi Plan za reformu i rast Zapadnog Balkana od šest milijardi evra bi trebalo da tim zemljama pomogne da ispune uslove za ulazak u EU.
Prošlog novembra, Evropska komisija je predložila uspostavljanje posebnog finansijskog instrumenta, Plan za reformu i rast Zapadnog Balkana, kao deo novog plana za rast regiona.
Cilj ovog plana je da podstakne ekonomski rast, poveća socio-ekonomsko približavanje sa zemljama EU, i ubrza usklađivanje sa evropskim vrednostima i zakonodavstvom, imajući u vidu buduće članstvo, ukazuje se u saopštenju.
„Podrška od šest milijardi evra (dve milijarde u bespovratnoj pomoći i četiri milijarde u zajmovima) je predviđeno planom za period od 2024-2027. godine. Imajući u vidu da je već 14 milijardi evra učinjeno dostupnim pretpristupnim zemljama (uključujući Tursku) tekućim budžetom EU, revizori su istakli da sredstva koja će biti obezbeđena ovim planom predstavljaju suštinsko povećanje (više od 40 odsto) u finansiranju predviđenom za Zapadni Balkan do 2027. godine“, dodaje se u saopštenju.
Revizori su takođe naveli da i predložene mere za rast pojašnjavaju zašto ekonomije Zapadnog Balkana treba i dalje da se približavaju EU.
„Evropski revizori pozdravljaju uvođenje strožih uslova za finansiranje, povezujući isplate sa ispunjavanjem uslova koji će biti postavljeni u agendama reformi za različite zemlje. Međutim, postoji rizik da uslovi isplata nisu dovoljno ambiciozni i da indikatori nisu dovoljno jasni i merljivi“, rekla je članica Evropskog revizorskog suda Laima Liucija Andrikiene.
Kako dodaje, ostaje teško osigurati da reforme budu održive, posebno u smislu slabih administrativnih kapaciteta regiona
Dodala je da Evropska komisija ne bi trebalo samo da posmatra, već takođe da može da zahteva od vlada Zapadnog Balkana da preispitaju i izmene svoje reformske agende u skladu sa tim.
Evropski revizori su takođe predložili razvoj odgovarajućeg vodiča za procenu zadovoljavajućeg ispunjenja uslova finansiranja predviđenih reformskim agendama.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
