Evrozona pristaje na izmenu fonda za spasavanje

Ministri finansija evrozone složili su se da ojačaju krizni fond za spašavanje privrede, što je dugo očekivani korak koji bi mogao da promeni pogled investitora na ceo paket mera, piše CNBC.

Evrozona, koja okuplja 19 članova, često je meta kritike zbog disfunkcionalnosti koja je rezultat razlika između ekonomija članica. 

Razlike između južnih nacija, koje imaju visok nivo državnog duga, i fiskalno odgovornijih severnih zemalja, izazvale su tenzije kada je evrozona pokušavala da se pozabavi krizom javnog duga 2010. godine.

Ministri finansija bloka preduzeli su u ponedeljak ključni korak u premošćavanju ovih razlika, navode komentatori.

Ministri su se složili da bi Evropski mehanizam za stabilnost, stvoren 2012. godine kako bi se obezbedila sredstva državama kojima je potrebna ekonomska pomoć, morao igrati jaču ulogu u dizajniranju i primeni budućih programa za prevazilaženje kriza, slično načinu na koji su Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond delile pomoć u jeku dužničke krize.

O ovom pitanju se pregovara već godinu dana, s obzirom na političke i finansijske razlike među zemljama, ali se očekuje  da će taj potez odobriti nacionalni parlamenti već sledeće godine.

Ovaj potez mogao bi umiriti investitore koji su zabrinuti zbog finansijskih razlika između zemalja evrozone i rizika koji bi to mogao predstavljati za njihove investicije. 

„Bilo je zaista teško“, rekao je Pašal Donohju, koji predsedava sastancima 19 ministara.

Evrozona suočena je sa dubokom ekonomskom krizom usled pandemije koronavirusa. To bi moglo predstavljati rizike i za bankarski sistem u regionu.

Pored toga što će igrati veću ulogu u budućim spašavanjima, najnoviji sporazum omogućava Evropskom mehanizmu za stabilnost (ESM) da bude zaštita Jedinstvenom fondu za rešavanje, koji pruža podršku bankama u evrozoni. 

„Ovo je dodatna zaštitna mreža koja nam stoji na raspolaganju ako nam zatreba“, rekao je Donohju.