Fudbalske nameštaljke sve učestalije tokom korone

Kladioničarska mafija u jugoistočnoj Aziji voli da namešta utakmice u ligama u kojima se ne obrće mnogo novca, pošto su u takvim ligama igrači, treneri i sudije najpodložniji korupciji. Budući da je pandemija ugrozila budžete mnogih klubova, manipulacije rezultatima utakmicama se povećavaju, piše DW.

Ova pojava nije novijeg datuma, jer godinama unazad ovo područije predstavlja centar za nameštanje fudbalskih utakmica.

Od zapada Indije do istoka Kine, nema mnogo liga u kojima nisu otkrivene manipulacije, a protiv toga se bore i u Maleziji i Laosu.

Kladioničarska mafija u ovom regionu koristi to što su igrači i treneri ovde loše plaćeni, a često sasvim ostanu bez zarada.

„Čim klubovi više ne plaćaju igrače, prevaranti stižu. Nisi dobio pare tri meseca, moraš da plaćaš kiriju i hraniš dvoje dece, a onda ti neko ponudi šestomesečnu platu za jednu utakmicu. Mislim da je to najčešći razlog za nameštaljke“, rekao je Stiv Darbi koji je kao trener radio u Vijetnamu, Laosu, Maleziji i Singapuru.

Nameštanje utakmica prevazilazi region jugoistočne Azije, u skandalu iz 2011. godine u južnokorejskoj K-ligi je učestvovalo preko 50 igrača i trenera, a upadljivi su bili mali iznosi od svega 2.000 evra koje su mnogi igrači su prihvatili da nameštaju mečeve. 

Kako objašnjava Darbi, stariji igrači često rade za prevarante i staraju se o tome da „svi drže jezik za zubima“, jer kako bi stvar bila profitabilna, najbolji igrači moraju da budu uključeni.

Azijska fudbalska konfederacija (AFK) je 2017. kaznila 22 igrača i zvaničnika doživotnom zabranom učešća u fudbalskim nadmetanjima, a nedavno je malezijski savez potvrdio da se vodi istraga zbog dve utakmice iz oktobra.

Istraživački novinar Deklan Hil, autor više knjiga o nameštanju mečeva potvrđuje je da u zemljama poput Tajlanda, Indonezije, Kambodže i Vijetnama korupcija rasprostranjena i u ligi i timovima.

„Kad klubovi ne plaćaju igrače, ostatak posla završava hijerarhija u timu gde stariji igrači nateraju mlađe da učestvuju u prevari“, dodaje Hil.

U prevare su često umešani i treneri, čak i sudije. Tako je vrhunski kineski sudija Gong Đianping 2003. osuđen na deset godina zatvora nakon što je priznao da je namešta utakmice.

AFK sarađuje sa švajcarskom firmom Sportradar koja analizira međunarodni sport i traga za naznakama prevara. 

Andreas Kranih, poslovođa zadužen za sportski integritet u toj firmi, hvali pristup AFK i kaže da je broj nameštenih utakmica između 2013. i februara 2020. opao za 21 odsto. Ali, onda je došla pandemija. „Kovid je bio prekretnica, to je ponovo dolilo ulje u vatru“, ističe on.

Prvi razlog je ekonomske prirode, prazni stadioni, odgođena takmičenja, a klubovi se suočavaju sa padom prihoda. Štedelo se pre svega na najvećem izdatku, a to su plate igrača. 

„Oni koji vuku konce prevara su brzo shvatili da su mnogi sportovi finansijski ugroženi u pandemiji, a kad je manje para, igrači, sudije, treneri i predsednici klubova su podložniji.“ kaže novinar Hil.

Budući da se početko 2020. godine nije ni igrao fudbal, Kranih podseća da za je bukmejkere to bila bizarna situacija, bili su u očajničkoj potrazi za novim sportovima. On dodaje da je sa prevarantima je isto da kad nema sporta, nema ni nameštaljki, što ih je nateralo da se bave vrstama sporta koje im ranije nisu padale na pamet.

Tu se pre svega misli na e-sport, odnosno takmičenja u video-igrama, jer, na njih pandemija skoro da nema uticaja. 

U junu je šestoro profesionalnih igrača dobilo žestoke kazne jer se jedan od njih kladio protiv svog tima i onda podmitio kolege kako bi izgubili.