Šećerom se u svetu trguje po najvišim cenama od 2011. godine, uglavnom zbog manjih globalnih zaliha uzrokovanih neuobičajeno suvim vremenom koje je smanjilo prinose u Indiji i na Tajlandu, drugom i trećem svetskom izvozniku. Procenjuje se da šećera u svetu ima za još 68 dana dana potrošnje, a rast njegove cena utiče i na cene ostalih osnovnih životnih namirnica, posebno u afričkim zemljama.
Cene šećera na tržištu praktično je udvostručio vremenski fenomen El Njinjo, koji donesi ili ekstremne suše ili ekstremne poplave, pa su zalihe na globalnom tržištu najmanje su u poslednjih 14 godina, preneo je Euronews.
Brazil je najveći izvoznik šećera, a žetva tamošnje šećerne trske pomoći će da se popune zalihe kasnije tokom 2024. godine.
Do tada će zemlje koje zavisne od uvoza šećera, poput većine onih u podsaharskoj Africi, ostati ranjive na ovui krizu.
Površine pod šećernom repom u Srbiji nekada su prelazile 100.000 hektara i ona se tada zvala ‘kraljicom ratarskih kultura’, rekao je za Novu ekonomiju analitičar Vojislav Stanković, u proleće prošle godine kada je Vlada Srbije ograničavala cene šećera u pakovanjima od po jedan kilogram.
Stanković je tada podsetio da je proizvodnja šećerne repe u Srbiji pala sa 70.000 na nekih 30.000 hektara zasada, kao u Srbiji trenutno imamo svega četiri šećerane u Vojvodini, a nekada su takve fabrike radile i u Beogradu, Ćupriji i Požarevcu.
Stanje na globalnim zalihama
Svet sada ima manje od 68 dana šećera u zalihama da bi zadovoljio svoje potrebe, u poređenju sa 106 dana kada su one počele da opadaju 2020. godine, prema podacima Američke državne agencije za poljoprivredu USDA (United States Department of Agriculture).
Indonezija, koja je prema podacima USDA bila najveći uvoznik šećera prošle godine, smanjila je njegov uvoz, a Kina, koja drugi uvoznik šećera, bila je primorana da pusti šećer iz svojih zaliha kako bi nadoknadila visoke cene na domaćem tržištu prvi put u šest godina.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu predviđa pad globalne proizvodnje šećera od dva odsto u sezoni 2023-24, u odnosu na prethodnu godinu.
Kako se objašnjava, to će dovesti do gubitka od oko 3,5 miliona tona, rekao je Fabio Palmeri iz Organizacije Ujedinjenih nacija za Poljoprivredu i hranu, FAO (Food and Agriculture Organization).
Inače, šećer se sve više koristi za biogoriva poput etanola, tako da su globalne rezerve šećera na najnižem nivou od 2009. godine.
Porast cene šećera u zemljama poput Nigerije utiče i na cenu hleba, koji je osnovna namirnica za 210 miliona stanovnika te afričke zemlje. Rast cena šećera u toj zemlji od 55 odsto za dva meseca znači manje pekara i manje hleba, jer su porasli i ostali troškovi proizvodnje.
Nigerija, na primer, kupuje 98 odsto svog sirovog šećera od drugih zemalja.
Ista vreća šećera od 50 kilograma u toj zemlji koje je pre nedelju dana koštala 60 evra, sada košta 74 evra.
Kako je El Njinjo uticao na useve?
Indija je imala najsušniji avgust u poslednjih više od sto godina veka, a usevi u zapadnoj državi Maharaštra, koja čini više od trećine proizvodnje šećerne trske, zakržljali su tokom ključne faze rasta.
Indijska proizvodnja šećera će verovatno pasti za osam odsto ove godine, premapodacima Udruženja indijskih šećerana. Najmnogoljudnija zemlja na svetu je i najveći potrošač šećera, pa sada i ograničava izvoz šećera.
Na Tajlandu su efekti El Njinja u ranoj fazi vegetacije promenili ne samo količinu, već i kvalitet žetve. Očekuje da će u sezoni žetve 2024. biti mleveno samo 76 miliona tona šećerne trske, u poređenju sa 93 miliona tona ove godine.
Izveštaj američkog Ministarstva poljoprivrede predviđa pad proizvodnje šećera na Tajlandu za 15 odsto u oktobru.
Kako se dodaje, kontrola cena šećera mogla bi da dodatno ograniči njegovu proizvodnju, ocenjuju analitičari.
Indija planira da ograniči izvoz šećera