Graditeljska čuda 21. veka – industrijski koridor Delhi-Mumbaj

Ukoliko gradovi koji će se izgraditi uz koridor ne privuku stanovnike, uspešna realizacija čitavnog projekta mogla bi biti dovedena u pitanje. Ne bi ovo bio ni prvi ni poslednji plan urbanizacije koji bi završio neuspehom i za sobom ostavio sablasno prazne gradove.  U ovoj kategoriji napuštenih gradova, možda su najpoznatiji oni po u Kini koji su imitiranjem evropskih prestonica pokušali da privuku Kineze i omanuli.  

Neki od projekata trasportne infrastrukture svojom grandioznošću, ali i efektima pomeraju granice mogućeg i postaju graditeljska čuda modernog doba.Trenutno najveći projekat ove vrste na svetu je industrijski koridor Delhi-Mumbaj od kojeg se očekuje da omogući nastavak modernizacije indijskog društva i njegovu nesmetanu urbanizaciju.

Koridor podrazumeva brzu prugu namenjenu teretnom transportu, potom autoput sa po šest traka u svakom pravcu, električnu centralu snage 4.000 megavata, ali i devet novih industrijskih zona i čak 24 nova grada za koje se očekuje da će imati više od milion stanovnika svaki. Njegov razvoj direktno će uticati na poboljšanje kvaliteta života oko 320 miliona ljudi, koliko živi u zoni koju zahvata.

U Nju Delhiju se nadaju da će upravo ovaj industrijski koridor, veza indijskog glavnog grada i 1.160 kilometara udaljene finansijske prestonice i glavne luke Mumbaj, vredan preko 90 milijardi dolara, biti rešenje za dva velika problema koje zemlja danas ima.

Indija u razvoju: Prvi problem je nedostatak saobraćajne infrastrukture. To je jedna od najvećih trenutnih prepreka razvoju Indije i normalnom funkcionisanju njene ekonomije i društva, koje broji preko 1,3 milijarde ljudi. Drugi problem Indije je neravnomeran ekonomski razvoj, koji takođe preti da dugoročno ugrozi stabilan ekonomski rast.

Za indijsku vladu koridor je način da se podstakne razvoj industrije, te da se u prvih pet godina industrijska proizvodnja duž njegove trase utrostruči, a izvoz učetvorostruči. Jedan od ciljeva projekta je i da se pospeši unutrašnja trgovina i ponudi novo, globalno konkurentno poslovno okruženje, primamljivo stranim investitorima. Da ove nade nisu nerealne, govori i podatak da su do sada u gradnju koridora samo japanske firme investirale oko 4,5 milijardi dolara, uglavnom za izgradnju sistema unutar novih urbanih sredina, kako bi postale ekološki održive.

Podstrek daljoj urbanizaciji: Koridor će proći kroz šest indijskih saveznih država i biće moderno opremljen rešenjima poput dinamičke elektro mreža, kao i brzom prugom za teretni saobraćaj. Takođe, svaki od 24 nova grada biće izgrađen u skladu sa modernim standardima u oblasti ekologije, kako bi se smanjili negativni uticaju urbanizacije po životnu okolinu.  

Ovo će ujedno biti i rešenje za probleme nestašica vode i električne energije koji su učestali u Indiji i uzrokovani ubrzanom urbanizacijom. Optimizovano snabdevanje električnom energijom i 24-časovni pristup pitkoj vodi su u isto vreme možda i najjača karta za motivisanje Indijaca da se presele upravo ovamo.

Pripremni radovi za nove gradove već su počeli na sedam lokacija, od kojih se za onu u državi Gudžarat očekuje da bude prva završena. Planeri se nadaju da će pored 24-časovne dostupnosti struje i pitke vode jak motivator biti i nova radna mesta, jer je planirano da će u roku od 25 godina koridora generisati preko 300 miliona novih radnih mesta.

Za Indiju će ovo biti prvi put od 50-tih godina XX veka i razvoja grada Čandigara da gradi urbane sredine od nule, zbog čega je ovo jedan od najvećih testova za inicijatore ovog projekta.  

Ono što je pored velikog rizika opredelilo projektante da krenu u razvoj čak 24 nova grada je činjenica da Indija očajno treba nove urbane zone. U postojećim su migracije sa sela već dovele infrastrukturu pred kolaps. Kako se prognozira da će u sledećih 20 godina još 350 miliona ljudi doći u gradove, tako postoji nada da će novi gradovi ravnomerno rasporediti pritisak i biti jedno od rešenja za problem urbanizacije koje je Indiji preko potrebno.

Izazovi u realizaciji:  Pored značajnih tehničkih izazova, velikog uticaja na razvoj projekta imaće i društvene posebnosti Indije. Koridor, naime, prolazi delovima zemlje koji hronično imaju problema sa vodosnabdevanjem, a koji pritom ekonomski zavise od poljoprivrede. Nije nemoguće da će eksproprijacija zemljišta za potrebe koridora izazvati društvene tenzije i samim tim probleme u njegovoj realizaciji.

Projekcije uticaja budućnost: Ukoliko bude uspešno realizovan, ekonomski i društveni značaj koji bi ovakav koridor mogao imati na razvoj Indije, mogao bi se uporediti sa onim koji je po SAD imala izgradnja mreže autoputeva ili uticajem koji je na razvoj Evrope imala izgradnja železnica.  

Vrlo se lako može ispostaviti da je ovo jedan od onih istorijskih poduhvata ljudske civilizaicije koji će sveobuhvatnim rešenjem za više socio-ekonomskih izazova i postati jedno od čuda modernog sveta i dobar model za rešavanje sličnih problema širom sveta.  

Glosa: Optimizovano snabdevanje električnom energijom i 24-časovni pristup pitkoj vodi su u isto vreme možda i najjača karta za motivisanje Indijaca da se presele upravo ovamo.

Broj:

• U roku od 25 godina koridor će generisati preko 300 miliona novih radnih mesta
• U sledećih 20 godina još 350 miliona ljudi će doći u gradove

Tekst možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“