Građani Evrope sve nezadovoljniji javnim zdravstvom

Kontinuirani pad zadovoljstva javnim zdravstvenim sistemima širom Evrope traje od 2021. godine, a taj trend se nastavlja, ukazuje novo istraživanju farmaceutske kompanije Štada. Neposredno pre izbijanja pandemije, 2020. godine, sveukupno zadovoljstvo Evropljana zdravstvom je iznosilo je 74 odsto, naredne 64 odsto, u prošloj godini ono je palo na 61 odsto. Sada je ovaj procenat samo 56 odsto, što je najniži procenat ikada, ukazuje istraživanje.

Sveukupnom situacijom u zdravstvu, veoma su nezadovoljni i Mađari 72 odsto, Poljaci 66 odsto ali i građani Srbije 65 odsto.

Nasuprot njima, Belgijanci 85 odsto, Švajcarci 81 odsto i Holanđani 77 odsto su veoma zadovoljni svojim zdravstvenim sistemima, rezultat je ankete.

Štadin Zdravstveni izveštaj za 2024. godinu, sa 46 000 ispitanika iz 23 zemlje među kojima je i Srbija, je onlajn međunarodno istraživanje u okviru farmaceutske industrije I obuhvatilo je Austriju, Belgiju, Bugarsku, Češku Republiku, Dansku, Finsku, Francusku, Nemačku, Mađarsku, Irsku, Italiju, Kazahstan, Holandiju, Poljsku, Portugaliju, Rumuniju, Slovačku, Španiju, Švedsku, Švajcarsku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Uzbekistan.

Zadovoljstvo je najviše opalo u Velikoj Britaniji, izgubivši 11 procentnih poena, i Nemačkoj gde je gubitak 8 procenata, a kao glavni razlozi nezadovoljstva se navode: težak dolazak do lekara specijaliste, nedostatak termina za zakazivanje pregleda ili potrebne lekarske intervencije (Britanija 69 odsto i Nemačka 68 odsto)

Mladi su usamljeni i izgaraju

Izveštaj kompanije Štada otkriva da se više od polovine Evropljana oseća usamljeno, uprkos činjenici da nam tehnologija omogućava neograničen kontakt i pruža osećaj da smo povezani više nego ikada.

I dok bi se očekivalo da od usamljenosti najviše pate starije osobe, upravo je suprotno, u Evropi se najviše žale mladi između 18 i 35 godina, čak njih 63 odsto, pokazuje istraživanje.

Najviše usamljenima osećaju stanovnici Poljske 61 odsto, Finske 60 odsto, Švedske 59 odsto i Slovačke 58 odsto. U Srbiji je najviše onih koji se povremeno osećaju usamljeno 35 odsto, a samo 4 odsto ih kaže da se uvek osećaju usamljeno.

Stanovnici Danske 73 odsto, Srbije 72 odsto i Irske 71 odsto najčešće prijavljuju osećaj izgaranja (burnout), i to u najvišem procentu oni od 18-35 godina.

U Srbiji je čak 17 odsto mladih već doživelo izgaranje, a 27 odsto ih kaže da su na samoj ivici iscrpljenosti. U Danskoj je situacija posebno kritična, gde sagorevanje prijavljuje čak 60 odsto mladih.

Mada bi se očekivalo da stanovnici skandinavskih zemalja budu na vrhu lestvice osećaja sreće, Štadino istraživanje daje drugačiju sliku.

Dok ljudi u Finskoj 65 odsto, Danskoj 67 odsto i Švedskoj 63 odsto navode prosečne ili ispod prosečne nivoe individualne sreće, znatno srećnijim sebe opisuju Holanđani 80 odsto, Irci 77 odsto, Francuzi 74 odsto, a ne zaostaju ni građani Srbije 66 odsto. Nemci 56 i Mađari 53 beleže niži stepen individualne sreće 56 odsto i 53 odsto.