Dok se Grci nadaju izlazku iz krize koja potresa njihovu naciju, mali preduzetnici se spremaju za najgori scenario.
Maria Iliadou, koja je vlasnica franšize u Solunu, kaže da dobavljači, kojima su ranije plaćali preko bankarskih računa, sada traže da im se plati u kešu za jul mesec, piše Blumberg, prenosi grčki Katemerini.
Sa kontrolom kapitala, i zatvorenim bankama skoro dve nedelje, ona kaže da će uskoro morati da zatvori svoju radnju do kraja meseca ukoliko ne bude mogla da pristupi svom bankovnom računu.
„Ja, i ostali ljudi koji se bave privatnim malim biznisom, ali i oni koji imaju posao u privatnom sektoru, sumnjičavi su kada je u pitanju postizanja dogovora, ali smo i zabrinuti zbog vremna koje se izgubi svakog dana“, kaže Maria.
Grčka je jedan od lidera u Evropi kada je reč o broju malih preduzetnika i ljudi koji kod njih rade. Oko 35 odsto je samo-zaposlenih Grka, navodi se u izveštaju Centra za ekonomska i politička istraživanja u Vašingtonu. Oko 60 odsto uslužnih preduzeća zapošljava manje od 10 ljudi.
Mnogi od njih će uskoro biti u „nepovratnom zastoju“, reči su generalnog direktora „Endeavor Greece”, dela neprofitne organizacije sa sedištem u Njujorku koji pruža podršku preduzetnicima u zemlji.
„Stvari su otišle van kontrole, jer su nameti kontrole kapitala i prekograničnih transakcija ograničeni“, istakao je on dodajući da će ova situacija uskoro biti nepovratna jer se očekuje nestašica robe u narednih nekoliko nedelja, ali i dramatične nestašice osnovnih životnih namirnica u roku od jednog ili dva meseca.
U bogatom Atinskom kvartu, vlasnica knjižare sa galerijom i kafićem, Areti Georgilis kaže da se nalazi na ivici kolapsa. Prodaja je pala za 90 odsto u roku od 10 dana. Kako kaže, morala je da otpusti 2 zaposlena prošle nedelje.
„Ove nedelje moram da napravim tešku odluku, da li da ostanem ili da razmišljam o nekom drugom gradu u Evropi“. Ona kaže da je do sada bila zadovoljna svojim biznisom, ali da su sada strani trgovci smanjili svoje popuste i kredite.
Farmaceutkinja u Atini, koja nije želela da se imenuje, kaže da su njena najveća briga potrošni materijali. „Postoji mnogo lekova kojih nema dovoljno, ali ja ne brinem, mislim da će biti dobro“, kaže ona.
Taj optimizam deli zajedno sa Ciprasom, gde je na referendumu rekla „ne“ međunarodnim kreditorima, za razliku od Marie koja je rekla „da“ kako bi Grčka ostala u zoni evra i kako bi se banke konačno otvorile.
šta je njima sveto? Oni su navikli na kupovinu i prodaju, tako da ovo ništa ne čudi. Njihova životna deviza je da je sve na prodaju od obraza pa do ćutanja.