Holandija želi referendum koji se neće dopasti Evropskoj uniji

EU je zapretilo novo pucanje po šavovima pošto su nezadovoljni holandski građani prikupili dve trećine potrebnih potpisa za organizovanje referenduma.

Oni žele referendum o za njih spornom sporazumu o slobodnoj trgovini, sklopljenom između EU i Kanade, jer favorizuje multinacionalne kompanije a ne narode i države.

Holanđani su se, takođe, u aprilu na referendumu izjasnili i protiv sporazuma o pridruživanju Ukrajine s EU, što je veliki problem za vladu u Hagu, imajući u vidu skore parlamentarne izbore. 

Ako holandska vlada ne bi uspela da dobije većinu za ratifikaciju sporazuma s Ukrajinom, to bi, rekao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, bila „nova politička katastrofa i opasnost kontinentalnih razmera“. 

Aprilsko odbacivanje sporazuma s Ukrajinom ubedljivom većinom već je nazvano „holandski mali Bregzit“, po skraćenici za odluku Britanaca da se otcepe od EU, a sad se već govori i da bi mogao da se dogodi i pravi „Negzit (Netherlands exit)“, dakle i pokušaj da se sazove referendum o opstanku Holandije u EU, za šta se već zalaže krajnja desnica, koja traži i napuštanje evra i vraćanje na holandsku valutu gulden. 

Holandski premijer Mark Rute je izjavio da dosad u Holandiji nije postojala istinska volja za referendum o Negzitu, za to bi bila potrebna zasad nedostižna dvotrećinska većina glasova u parlamentu, ali mediji primećuju da su nedavna ispitivanja javnosti pokazala da bi ipak 47 odsto Holanđana bilo spremno na proveru „demokratske volje naroda“ s tim u vezi. 

Ako organizatori skupe, a sve govori da je moguće, potrebnih 300.000 potpisa za referendum kojim žele da obore sporazum EU-Kanada, ne samo holandski premijer Mark Rute, već i cela EU će se „peći na dve vatre“ zato što holandska vlada već mesecima pokušava da izvrda ishod aprilskog referenduma kojim su Holanđani odbacili sporazum s Ukrajinom jer smatraju da se njime na mala vrata Kijevu otvaraju vrata članstva u EU. 

Rušenje sporazuma s Kanadom i Ukrajinom bi, opšte je mišljenje u EU, ozbiljno uzdrmalo i izazvalo nove raskole u Uniji, već opterećenoj izlaskom Velike Britanije, kao i teškim razmimoilaženjima oko izbegličke krize, terorizma, i dalje nedovoljnog ekonomsko-socijalnog oporavka. 

Odluka Velike Britanije da izađe iz Unije je izazvala veliko uzbuđenje u više članica EU, gde su se javile političke snage i stranke koje žele da i njihove zemlje razmotre budućnost izvan EU, a među njima je i sve jača holandska stranka krajnje desnice PVV, čiji je vođa Gert Vilders takođe veliki protivnik evropske politike imigracije i, kako on to vidi, „islamizacije Holandije i Evrope“. 

Holandski ekonomski list Het finansijele dagblad upozorava da „Rute nema ništa u rukama“ jer ne može da obezbedi većinu u parlamentu da progura sporazum s Ukrajinom, a uskoro počinje i kampanja za holandske izbore u martu 2017. godine na kojima bi uspeh mogao da napravi upravo žestoki protivnik EU Vilders. 

Za sporazume s Kanadom i Ukrajinom je potrebno da ih sve članice ratifikuju u parlamentima, a Ruteova vlada tu većinu nema, naročito u gornjem domu Senatu. 

U EU nije zaboravljeno da su Holanđani i Francuzi 2005. na referendumima odbacili predlog ustava Evropske unije, pa je holandski premijer Rute svojim sugrađanima „uputio krik iz duše“, kako je to opisao francuski list Mond, i pozvao stranke u parlamentu da ipak podrže sporazum s Ukrajinom. 

Rute je potegao psihološku tešku artiljeriju naglasivši da EU „mora da se pokaže jedinstvenom u odnosu na Rusiju, a čija spoljna politika izaziva nestabilnost na granicama Evrope, na Krimu i u Siriji, gde su nedužni građani uhvaćeni u klopku“. 

Potpredsednik Evropske komisije, Holanđanin Frans Timermans, takođe je potegao strašilo „ruske opasnosti“ i holandsku opoziciju upozorio da se ne sme „ponuditi poklon Putinu“. 

Rute je glasanje u parlamentu ponovo odložio, sad do decembra, a Het finansijele dagblad piše da je on „na ivici beznađa“, jer ostale velike stranke oklevaju da dovedu u pitanje demokratsku volju 62 odsto holandskih građana koji su na referendumu odbacili ugovor s Ukrajinom. 

Holandski premijer očekuje da situaciju preokrene tako što će od EU dobiti garancije da sporazum s Ukrajinom neće značiti ulazak u članstvo te zemlje „na mala vrata“ u EU, niti automatsko pravo za Ukrajince da bez viza dolaze i dobiju posao u EU, niti da će članice Unije biti obavezne da Kijevu daju izdašnu finansijsku pomoć.