Hrvatska izašla iz krize, korača ka evrozoni i Šengenu

Nakon velikog pada bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2020. godini uzrokovanog pandemijom koronavirusa, odlična turistička sezona i rast od devet odsto, kao i potvrda investicijskog rejtinga znak su brzog privrednog oporavka Hrvatske u 2021. godini, prenosi Biznis.rs.  

Da je Hrvatska na putu privrednog oporavka uz rast BDP od devet odsto, potvrdila je i agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Fitch.

Ova godina je počela poreskom reformom, smanjene su stope poreza na dohodak, smanjio se i porez na dobit, a povećala minimalna plata. 

Početkom ove godine ukinute su i kvote za strane radnike, uvedena je nacionalna penzija od 800 kuna (oko 106 evra) za one s nedovoljnim radnim stažom. Direktor Hrvatskog zavoda za penzijsko osiguranje Ivan Serdar rekao je da su nadležni uradili procenu troškova za 2021, 2022. i 2023. godinu, tako da će ova mera biti i dalje na snazi.

Ipak, pandemija i dalje prvai problem ugostiteljskim i sportskim objektima, iako primaju pomoć za očuvanje radnih mesta, problem je nastaje u pokrivanju fiksnih troškova. Država je ubog toga uvela izmene, tako da je pokrila i fiksne troškove za šta je preduslov unapred plaćen račun.

Ministar privrede Zdravko Marić poručio je da je budžet „stvarno stavljen u funkciju očuvanja ljudskih života i radnih mesta“.

I uprkos probemima, Standard and Poor’s Hrvatsku zadržava u investicionom rejtingu, dok se na domaćem terenu vode rasprave o planu oporavka i otpornosti.

„Je li bolje još više povući sredstva, ulagati ih u privredu, koje će onu jednu kunu, kako su izračunali kvalifikovani ekonomisti, doneti četiri kune ili će javni sektor od jedne kune ostati na toj jednoj kuni“, ocenio je glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca Damir Zorić.

Tokoma Uskrsa se trošilo manje, a stranih gostiju gotovo da nije ni bilo. Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever upozoraio je tada na sve veće siromaštvo građana. Mala pomoć stiže za 850 hiljada penzionera u obliku COVID-19 dodatka.

U Svetoj Nedelji gradiće se Rimac kampus, a Mate Rimac je istakao da su finansije su osigurane i ugovor potpisan. Upravo se i njegov projekt samovozećih taksija našao u Programu oporavka i otpornosti koji je u julu odobrila Evropska komisija, zbog čega je u Zagreb stigla i predsednica Ursula fon der Lajen.

Fon der Lajenova je istakla da je impresionirana rezultatima i da vidi dobru budućnost u Hrvatskoj.

Već tada videlo se da će turistička sezona nadmašiti sva očekivanja. Brojevi hotelskih rezervacija približili su se onima iz 2019. godine, kazao je tada Veljko Ostojić iz Hrvatskog udruženja turizma.

Kako se godina bliži kraju, turistički pokazatelji su sve bolji. Još više veseli da je uz manji broj dolazaka – veći broj noćenja i veća vrednost fiskalnih računa, izvestila je tada ministarka turizma i sporta Nikolina Brnjac.

Konačne odluke o ulasku u evrozonu i Šengen, Hrvatsku čekaju u narednoj godini.