Hrvatska može biti nova Grčka

Hrvatska bez dramatičnih promena neće moći da izbegne bankrot i sa ovim načinom rada će za tri ili četiri godine biti prisiljena da pregovara sa poveriocima.

Hrvatska će biti u istoj situaciji u kojoj se danas nalazi Grčka, ocena je stranih analitičara koju prenosi Jutarnji list.

„Strašan koktel velikog iznosa duga, velikog fiskalnog deficita i nedostatka rasta doveli su hrvatsku zaduženost vrlo blizu neodrživog nivoa“, piše Imerdžing Markets (Emerging Markets), jedno od poslovno-finansijskih izdanja Euromanija (Euromoney). 

Iako većina prognostičara sada ocenjuje da će bruto društveni proizvod (BDP) idućih godina da raste od 0,5 do 1,5 odsto, pa i Vlada zadovoljno proglašava kraj recesije, analitičari smatraju da taj skromni oporavak neće biti od pomoći, navodi Jutarnji. 

„Ako se nešto dramatično ne dogodi, za tri do četiri godine govorićemo o ‘hrvatskoj krizi’. Zemlji su očajnički potrebne strukturne reforme koje bi probudile ekonomiju i podstakle rast“, smatra vođa strategije za srednju i istočnu Evropu, Bliski istok i Afriku u Standard banci, Demetrios Efstatiu. 

U slučaju da se ostvare njegove pesimistične prognoze, to bi značilo da bi sledeća hrvatska Vlada mogla da bude u situaciji da u drugoj polovini svog mandata mora da pregovara s poveriocima o tome pod kojim uslovima da im vrati dug, kao što to u ovom trenutku čine Grčka i Ukrajina. 

Taj scenario bankrota, uz nesagledive posledice koje on nosi, kako se čini, moći će da se izbegne samo uz brze i radikalne reforme. U suprotnom, čak kada bi Vlada i smanjila budžetski deficit sa sadašnjih oko 5,5 odsto BDP-a na tri odsto, prema mišljenju Petera Tabaka, ekonomiste Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji prati Hrvatsku, Srbiju i Rusiju, to ne bi bilo dovoljno da se zaustavi gomilanje duga zbog slabog ekonomskog rasta i niske inflacije.