Hrvatski javni sektor među najmanje efikasnim u EU

Efikasnost državnog sektora u Hrvatskoj je na skali Evropske komisije, koja se mreće od minus 2,5 do 2,5, ocenjena sa 0,4 boda, To je četvrta najniža ocena među članicama EU, a gore su ocenjeni samo državni sektori Rumunije, Bugarske i Grčke, piše Index.hr.

Istraživanje javne uprave članica EU objevljen je ove godine, ali s podacima koji se odnose na 2019. i 2020. godinu. Ocena Hrvatske je 2018. bila 0,5, što znači da se efikasnost državnog sektora u susednoj državi pogoršala.

Efikasnost državnog sektora se definiše kao kvalitet javnih usluga, kvalitet državne službe, nezavisnost od političkih pritisaka, kvalitet formulisanja i sprovođenja politika, te verodostojnost predanosti državne administracije takvim politikama.

Tradicionalno je efikasnost državnog sektora najveća u državama Skandinavije (Danska i Finska imaju ocenu 1,9, Švedska 1,8), a najmanja među članicama juga EU (Španija ima ocenu 1, Italija 0,5, Grčka 0,4).

Države takozvane „nove Evrope“ imaju najlošije ocene (Rumunija i Bugarska imaju ocenu 0,3, Hrvatska 0,4, Mađarska 0,5, Poljska 0,6, Slovačka 0,7, Češka 0,9).

Kako piše Index.hr, jasno je vidljiva korelacija između opštih ekonomskih pokazatelja snage ekonomije (BDP, dohodak itd.) i efikasnosti državnog sektora, a „manje korumpirane državne institucije, profesionalnije i generalno – efikasnije podstiču ekonomski rast“.

Javni rashodi Hrvatske su 2020. iznosili 55,4 odsto BDP-a, čime spada među države s najvećim izdvajanjima za javni sektor. Više su izdvajale Grčka (60,7 orsto BDP-a), Francuska (62,1 odsto BDP-a), Belgija (60 orsto), Austrija (57,9 orsto ), Italija (57,3 orsto) i Finska (56,7 orso ).

Prosek država uporedivih s Hrvatskom po standardu (Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Rumunija, Bugarska) je ispod 47 orsto.

Estonija na primer plaća javni sektor manje od Hrvatske (45,1 odsto BDP-a, deset procentnih bodova manje od Hrvatske), a ima daleko efikasniji državni sektor (ocena 1.2 nasuprot 0.4 Hrvatske).

Hrvatska mora da „uveze“ 400.000 radnika

Građani jako dobro prepoznaju kvalitet državnog sektora u svojoj državi, pa se procenat onih koji su na anketu Eurobarometra odgovorili da su javne usluge u njihovoj državi vrlo dobre i prilično dobre uglavnom poklapa s ocenom efikasnosti državnog sektora.

Samo 35 procenata ispitanika u Hrvatskoj je izjavilo da su javne usluge vrlo dobre i prilično dobre, što je među najgorim rezultatima u EU. Gori su samo Grčka (24 odsto), Italija (25 odsto), Portugal (26 odsto) i Bugarska (30 odsto).

Eurobarometar pokazuje da su 2020. najzadovoljniji javnim uslugama bili građani u Luksemburgu (92 odsto), Holandiji (90 odsto), Estoniji (81 odsto) i Finskoj (81 odsto).

Uglavnom zadovoljstvo javnim uslugama odgovara oceni efikasnosti državnog sektora, s izuzetkom država poput Francuske (koja ima ocenu 1.4, a 53 odstozadovoljnih građana).

U istraživanju napravljenom za Evropsku komisiju se navodi da se u Hrvatskoj sprovodi projekt poboljšanja javnih usluga koji finansira EU, pod nazivom Uspostavljanje upravljanja kvalitetom u hrvatskoj javnoj upravi od 2018. do 2022., i ukupne je vrednosti 5.5 miliona evra.

Evropska komisija procenila je da Francuska i još tri zemlje (Belgija, Hrvatska, Finska) „rizikuju da ne budu u skladu sa preporukama budžeta EU“  za sledeću godinu, zbog prevelike javne potrošnje, prenela je Politika.

Te četiri zemlje su pozvane da „preduzmu neophodne mere“ za poštovanje evropskih ograničenja, izjavio je novinarima komesar za privredu Paolo Đentiloni, piše Beta-AFP.

Može li Hrvatska da potroši 25 milijardi evra iz EU fondova