Za 20-ak dana državi Hrvatskoj na naplatu stiže dolarska obveznica iz 2013. godine, ali to ne znači brzi i ponovni izlazak na inotržište, piše Poslovni.hr.
Već u prvoj nedelji 2024. godine, nekoliko zemalja s kojima se Hrvatska obično upoređuje izašlo je na tržište kapitala.
Prve operacije finansiranja kroz izdanja državnih obveznica, zaključile su prošle nedelje Slovenija (koja često među prvima testira raspoloženje investitora), Mađarska i Poljska.
Potrebe za finansiranjem rastu u većini zemalja, a tome svakako doprinosi i pad prinosa na dužničkim tržištima u poslednjih nekoliko nedelja, kao i akumulirana likvidnost u međunarodnim fondovima nakon uobičajenog „zaključavanja brava“ na kraju godine, ali i prevremeno zaduživanje.
Bojazni oko inflacije splašnjavaju, u novije vreme više se raspreda o recesijskim signalima u evrozoni odnosno oporavku ekonomske aktivnosti. Analitičari mahom računaju da bi na proleće moglo da usledi i prvo spuštanje referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke.
U stanju i dalje pojačanih geopolitičkih neizvesnosti na globalnom nivou i zahtevnijih planova zaduživanja u 2024. godini, državni finansijeri imaju razloga da kalkulišu o vremenskom rasporedu operacija finansiranja.
I Hrvatska u 2024. ima nešto veće potrebe finansiranja nego prošle godine, pre svega zbog većeg planiranog deficita u odnosu na 2023. godinu.
Otplate po osnovi obvezničkih dugova te kredita i zajmova, iznose nešto više od 4,5 milijardi evra što je manje nego pre (kada je bilo 5,3 milijardi), ali predviđen manjak državnog budžćeta će se sa 1,6 milijardi tokom 2023. godine tokom ove godine povećati na četiri milijarde evra.
Računicom za 2024. godinu predviđeno je ukupno oko 8,2 milijarde evra zaduženja. Od toga veći deo, 5,5 milijardi evra, namerava da bude osiguran izdanjima vrednosnih hartija – 4,5 milijardi evra kroz obveznice, a preostalih milijardu evra kroz povećanje stanja kratkoročnog duga po trezorskim zapisima.
Iako i Hrvatskoj već krajem meseca (26. januara) sledi prvo veliko dospeće obvezničkog duga, po dolarskom izdanju iz 2013, iz Ministarstva finansija zasad nema naznaka da se uoči te otplate sprema i prvi ovogodišnji izlazak na međunarodno tržište.
„U vezi sa skorim planovima zaduživanja zasad smo čuli tek najavu ministra Marka Primorca da se i ove godine planiraju ponude obveznica i trezoraca i za građane. Uz potvrdu trajnijeg okretanja većoj participaciji građana u izdavanju javnoga duga, najavio je da se već u prvom kvartalu planira novo izdanje narodne obveznice“, piše Poslovni.hr.
Osim isticanja pozitivnog uticaja takvog iskoraka na inflatorna kretanja, još važnije je, kako je rekao, to što na taj način deo kamatnih rashoda ide građanima kojima to ulaganje nosi veću kamatu u odnosu na bankovnu štednju.
Hrvatska mora da „uveze“ 400.000 radnika