I hrvatski poslodavci očekuju privredni rast od 3,5 odsto

Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) je u najnovijoj prognozi podiglo procenu rasta BDP-a u ovoj godini sa 2,5 na 3,5 odsto, dok je inflacija zadržana na proceni od 3,5 odsto, uz nagoveštaj nastavka pozitivnih trendova u javnim finansijama, piše SEE.biz.

Procenu rasta BDP-a u ovoj godini poslodavci objašnjavaju oporavkom ključnih spoljnotrgovinskih partnera, izuzetno ekspanzivnom predizbornom fiskalnom politikom, snažnim tržištem rada i jačom inostranom turističkom potražnjom.

Očekivana jača turistička sezona, koja bi bila pokretač potrošnje, mogla bi dodatno da ubrza rast BDP-a.

U periodu od 2024. do 2028. godine poslodavci očekuju sporiji rast produktivnosti u odnosu na region, ali kao ključ za stabilan rast vide reforme u kojima se zalažu za smanjenje poreskih nameta na srednje i veće plate, zamenu dela prihoda od poreza na rad sa porezima na prihode od turističkog najma kao i proširenje poreske osnovice i jednostavniji poreski sistem.

Može li u isto vreme i investicioni rejting i aranžman sa MMF?

Veliki značaj se pridaje i fleksibilnosti tržišta rada, proizvoda i usluga, usklađivanje obrazovnih programa sa potrebama tržišta rada, restrukturiranje državne uprave i preduzeća, kao i olakšavanje uslova poslovanja.

Pretnju rasta vide i u nepovoljnim demografskim kretanjima i projekcijama pada radnog stanovništva za više od 100.000 u naredne četiri godine, zbog čega se potreba za uvozom radne snage povećava na 50.000 godišnje.

Poslodavci pozivaju na „pametnije aktiviranje“ domaće radne snage i ciljanu imigraciju uz istovremeno privlačenje visokokvalifikovanih radnika u sektorima u kojima produktivnost raste u realnom smislu brže od proseka EU – kao što su IKT, turizam, građevinarstvo, poljoprivreda i delovi industrije.

Što se inflacije tiče, očekuju da će ovog leta pasti ispod 2,5 odsto, a u celoj 2024. godini očekuju prosečnu stopu inflacije od oko 3,5 odsto, posle 8,4 odsto prošle godine.

“Zahvaljujući snažnom nominalnom rastu BDP-a, oporavku poreske potrošnje u turizmu, ubrzanju priliva novca iz fondova EU i stabilnom suficitu lokalne samouprave (0,6 odsto BDP), i uprkos rastu troškova kamata (1,7 odsto BDP-a) nastavlja se period uravnoteženih javnih finansija”, navode iz HUP-a.

Smatraju dobrom vesti da će, uprkos rastu deficita, javni dug ove godine prvi put pasti ispod 60 odsto BDP-a.

Uz ovo, poslodavci smatraju da se Hrvatska može nadati povećanju kreditnog rejtinga na nivo ‘A-‘, što trenutno sugeriše cena zaduživanja.

Hrvatska: „Narodna“ obveznica smanjila bankarske depozite