Industrija čipova postaje jedna od najvećih zagađivača

Potražnja za poluprovodnicima raste kako život postaje sve digitalizovaniji, a čipovi su postali ključna komponenta za proizvode od veš mašina pa do veštačke inteligencije. Izrada čipova je tako postala grana industrije koja zahteva sve više resursa i koja ima sve veće emisije gasova staklene bašte.

U istraživanju iz oktobra prošle godine, tim koje je predvodio Udit Gupta sa univerziteta Harvard koristili su javno dostupne izveštaje o održivosti kompanija, uključujući tajvanski TSMC, Intel i Apple, kako bi pokazali da se uticaj računarstva na životnu sredinu povećava, pisao je Bloomberg.

Očekuje se da će informaciona i računska tehnologija do 2030. godine činiti čak 20 odsto svetske potražnje za energijom. 

„Proizvodnja čipova odgovorna je za najveći ugljenični otisak“, zaključili su istraživači.

Kako istraživači naglašavaju ovo je malo poznata činjenica i neprijatna za vlade koje pospešuju proizvodnju visokokvalitetnih čipova.

Planovi Evropske unije za izgradnju infrastrukture za proizvodnju čipova mogu uticati na posvećenost bloka da bude prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.

Kompanije za proizvodnju čipova široko priznaju da postoji problem sa ugljeničnim otiscima, iako ističu akcije koje preduzimaju kako bi ublažile svoje emisije.

Čitava situacija prilično je paradoksalna, jer se industrija hvali tehnološkim napretkom koji je omogućio čipovima da postanu neverovatno moćni dok rade sa daleko većom efikasnošću, smanjujući potrošnju energije. Ipak, s milijardama tranzistora koji su sada prenatrpani na jedan čip, njihova proizvodnja je sve složeniji posao.

Proizvodnja svake nove generacije čipova zahteva više električne energije, vode i samim tim prilikom proizvodnje dolazi do sve veće emisije štetnih gasova.

Najnapredniji proizvođači čipova sada imaju veći ugljenični otisak od nekih tradicionalno zagađujućih industrija. Na primer, istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da su Intelove fabrike koristile tri puta više vode od pogona kompanije Ford i stvorile više nego dvostruko više opasnog otpada.

I industrija i vlade ističu da su poluprovodnici ključni za smanjenje emisija kroz inovacije poput efikasnih energetskih mreža i električnih vozila. 

„Digitalna tehnologija može pomoći u smanjenju globalnih emisija za 15 odsto time i nadmašiti emisije koje taj sektor stvara“, rekao je jedan portparol Evropske komisije.