Investitori pred dilemom: Da li kupovati akcije sada, dok padaju, ili nas čeka još loših vesti?

Rasprodaja akcija koja je potresla tržišta kapitala širom sveta stavila je investitore pred dilemu – da li da počnu da kupuju deonice po današnjim, jeftinijim cenama. Pitanje na koje tržišta ne mogu još uvek da odgovore jeste da li će tura loših makroeknomskih podataka od privredi u Sjedinjenim Američkim Državama kao i razočaravajući finansijski izveštaji tehnoloških giganata značiti da će cene globalnih akcija padati i u predstojećim danima, prenosi Rojters.

Prvo je S&P 500 Index krajem prošle nedelje u dva dana trgovanja pretrpeo pad od preko šest odsto u odnosu na julski vrhunac, dok je Nasdaq Compositem, koji okuplja tehnološke firme, ostvario nove gubitke i zabeležio korekciju od deset odsto, u odnosu na rekordno visoke nivoe zabeležene početkom 2022. godine.

Akcije su pale i u Evropi i Aziji, pri čemu je Nikkei indeks izgubio skoro pet odsto tokom nedelje, a odjutros pao gotovo 13 odsto.

Pad tržišta stavlja investitore pred dilemu: Čeka nas još jedna nedelja trgovanja, istina je da je su se ulaganja u akcije tokom perioda slabosti isplatila u poslednje dve godine, ali je pitanje da li će ovaj pad biti još strmiji.

Podsećanja radi, S&P 500 je do trenutne krize porastao za oko 50 odsto (od najniže vrednosti iz oktobra 2022. godine).

Buy the dip?

Kupci deonica u ovom trenutku rizikuju ako strahovi od recesije porastu nakon prošlonedeljnog niza alarmantnih američkih podataka. Većina ekonomista smatra da je nezaposlenost najveći krivac.

Stopa nezaposlenosti u SAD je porasla za skoro pun procentni poen (sa nivoa  najnižeg od izbijanja koronakrize od 4,3 odsto u julu), dok se rast zaposlenosti značajno usporio.

Subotnji izveštaj o zaradi legendarnog investitora Vorena Bafeta Berkshire Hathaway-a takođe bi mogao da zaustavi lovce na povoljne cene: njegov konglomerat je prodao otprilike polovinu svog udela u Apple-u, čime je prikupio dodatnih 75,5 milijardi dolara.

Sada ovaj investicioni džin „sedi“ na tekućim sredstvima od oko 277 milijardi dolar. Ovo nije jedino preduzeće u kojem „čarobnjak iz Omahe“ likvidira svoje pozicije. 

Berkshire je u istoriji u više navrata rasprodavao svoju imovinu, kako bi prikupio gotovinu i sačekao da se krize „istutnje“, odnosno dok ne pronađu firme ili pojedinačne akcije za kupovinu „po poštenim cenama“.

Akcije su ove godine dosegle visine sa kojih sad padaju, između ostalog, i zbog uzbuđenja zbog jagme za veštačkom inteligencijom, ali i američke ekonomije koje su počeli da nazivaju „Zlatokosom“ („ni prevruće ni prehladno – baš kako treba“, pošto je rast ostao otporan dok se inflacija hladila, a kamatne stope rasle).

Apetit tržišta za rizikom pretrpeo je udarac prošle nedelje. Zabrinutost da Federalne rezerve možda štete ekonomskom rastu tako što predugo čekaju da smanje kamatne stope nagnale su trgovce da krenu da prodaju udele u cenjenim proizvođačima čipova, ali i u industrijskim kompanijama i da se upute ka sigurnim lukama – kao što su državne obveznice SAD.

Rasprodaje nakon razočaravajuće zarade kompanija fokusiranih na tehnologiju kao što je Amazon, Alphabet i Intel, u međuvremenu, pogoršale su zabrinutost da su akcije možda previsoko vrednovane.

Dobre strane?

Ipak, neki investitori veruju da je nedavni pad samo pauza u snažnoj godini za tržišta i traže priliku za kupovinu.

„Tražili smo da potencijalno uđemo u neka od tih skupih imena i frustrirani što nismo imali priliku, a sada to možemo“, rekao je Lamar Viljere, portfolio menadžer u Villere & Co.

S&P 500 i Nasdaq su porasli za oko 12 odsto od početka godine, čak i ako računamo prošlonedeljnu rasprodaju.

Proizvođač čipova Nvidia, čiji je brzi uspon postao simbol jagme za veštačkom inteligencijom, beleži međugodišnji rast od oko 117 odsto, uprkos tome što je pao za više od 20 odsto u proteklim danima.

Ekonomisti su ukazali na svetle tačke u izveštaju o zapošljavanju u petak, uključujući drugi mesec zaredom snažnog rasta radne snage. Neki su takođe rekli da je uragan Beril, koji je pogodio obalu SAD prošlog meseca, možda iskrivio statistiku.

I dok su očekivanja za rezultate tehnoloških kompanija možda bila visoka, neki od teškaša su ostvarili snažnu zaradu, uključujući Apple i Meta platforme koje su matične na Fejsbuku.

Trgovina strahom

Drugi su, međutim, primetili da iako su vrednosti akcija pale u nedavnoj rasprodaji, one su i dalje povišene prema istorijskim standardima.

S&P 500 se trgovao prošle nedelje sa 20,8 puta većom procenom zarade za 12 meseci, što je pad sa 21,7 postignutih sredinom jula, prema LSEG Datastreamu.

Dugoročni prosek indeksa je 15,7 puta veći od zarade. To bi moglo ostaviti akcije pripremljene za dalju prodaju ako stigne još loših vesti.

„Ovo nije uragan ‘treće kategorije’, ali vidimo kako tržišta reaguju na znake da se privreda normalizuje nakon što se usijala u prvoj polovini ove godine… Tržišta mogu preterano reagovati, a investitori se zaljube u bilo šta kao izgovor da ostvare profit“, rekao je Art Hogan, glavni tržišni strateg u B. Riley Wealth..

Manjak ekonomskih podataka do izveštaja o potrošačkim cenama 14. avgusta mogao bi da pauzira odluku investitora, a brige oko ekonomskog rasta više su plašile trgovce nego prethodnih meseci.

Indeks volatilnosti Cboe, poznat kao merač straha na Volstritu – u petak je dostigao najviši nivo od marta 2023. godine, pošto je potražnja za zaštitom opcija od rasprodaje berze porasla.

U međuvremenu, prinos na referentni 10-godišnji američke trezorske zapise, koji se kreće obrnuto od cena obveznica, ove nedelje je potonuo za skoro 40 baznih poena, što je najveći nedeljni pad od marta 2020. godine, pošto su investitori očekivali smanjenje kamatnih stopa i tražili zaklon od buduće nestabilnosti.

„To je veliki potez. Svakako izgleda da tamo postoji trgovina strahom“, rekao je Majkl Far, predsednik i izvršni direktor kompanije Farr, Miller & Vashington.

Ostatak sveta

Južnokorejske akcije su najviše pale od kraja 2008. godine zbog tehnološkog pada i indeks akcija KOSPI završio je sesiju u „minusu“ od 8,8 odsto, što je najveći procentualni pad u od 24. oktobra 2008.

Tajvanske akcije u ponedeljak su završile u padu od 8,4 odsto, što je rekord koji uključuje i tehnološke akcije, i one kompanije TSMC.

Glavne evropske berze su u ponedeljak su otvorile trgovanje sa gubicima, a u očekivanju dnevnih podataka, čini se da tržišta prate globalni trend rasprodaje.

U 9:00 po srednjeevropskom vremenu, nemački DaX je pao za 2,31 odsto ili 407 poena, Euro Stoxx 50 je pao je ubrzo nakon otvaranja za 3,10 odsto.

Francuski CAC 40 je pao 2,10 odsto, abritanski FTSE 100 trgovao se 1,72 odsto niže nego u petak.